Traže pravdu za Hitlerovog saveznika
U Višem sudu u Beogradu počeo je postupak pravne rehabilitacije Milana Nedića, predsednika Vlade Srbije u vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.
Sud je prihvatio predlog advokata Zorana Živanovića, koji u ime Nedićevih potomaka traži rehabilitaciju, da u svojstvu svedoka na sledećem ročištu zakazanom za 8. februar, budu saslušani Uroš Šušterič, izbeglica iz Slovenije i Žarko Vidović, lokalni funkcioner Komunističke partije u Sarajevu.
Obojica treba da potvrde da je zahvaljujući Nedićevoj vladi više od 300.000 Srba, ali i pripadnika drugih naroda iz bivše Kraljevine Jugoslavije, našlo utočište u Srbiji i bilo spaseno smrti, pre svega od ustaškog terora.
Generalovi potomci takođe se uzdaju i u dosije koji je BIA dostavila Arhivu Srbije, a u kojem na 1.645 stranica postoje, kako veruju, podaci i dokazi da je Nedić bio samožrtvovani oficir koji je u datim okolnostima okupacije pokušao da sačuva što više života svojih sunarodnika.
Kao i u slučaju generala Draže Mihailovića, i ovaj postupak je izazvao podelu u srpskom društvu: dok jedni traže opravdanje za Nedićevu kolaboraciju, drugi su izričiti u stavu da je on kao saradnik Trećeg rajha odgovoran i za brojne zločine nad Jevrejima, Romima i Srbima antifašistima u vreme nemačke okupacije.
"Pokušaj navodne rehabilitacije Milana Nedića dokaz je povampirenja, kao i u nekim ranijim primerima, retrogradnih revanšističkih struja i pojedinaca koji se kockaju ugledom naše otadžbine i iz sebičnih pobuda nastoje da pred čovečanstvom zbrišu doprinos srpskog naroda u antihitlerovskoj koaliciji", navodi se u saopštenju SUBNOR-a.
Druga strana, međutim, insistira na ratnim okolnostima zbog kojih je general Nedić, kažu nevoljno prihvatio da bude na čelu vlade u vreme okupacije, kao i na tome da je hapšenje i likvidacija Jevreja bilo u nadležnosti esesovaca i nemačke policije.
- Niko od komunističkih vlasti se nije usudio da Nediću nametne još i odgovornost za holokaust, čak i u trenutku kada je bio poražen - podseća istoričar Bojan Dimitrijević.
Oduzeta građanska i imovinska prava
Nediću nije suđeno i ne postoji pravosnažna presuda, pa se postavlja pitanje na osnovu čega se traži rehabilitacija i da li na njoj porodica insistira zbog imovine. Potomci zapravo nastoje da sud poništi Uredbu Vlade FNRJ kojom je Nedić proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava.
Nedićev praunuk Aleksandar veruje i da su komunisti ubili njegovog pradedu, koji je prema zvaničnoj verziji 5. februara 1946. izvršio samoubistvo skočivši kroz prozor zatvora.
