Bulatović: Sloba nije bio zločinac
Apsolutno sam ubeđen da Slobodan Milošević nije bio ratni zločinac i bila mi ja čast da sarađujem sa njim, izjavio je bivši predsednik Crne Gore i Savezne vlade Momir Bulatović.
- Naravno da žalim zbog ratova ali se ne osećam lično odgovornim. Pokušao sam sve. Svu svoju pamet i želje sam uložio u to da do toga ne dođe a kada je došlo da se završi - istakao je Bulatović na N1 i dodao da mu se čini da generalno nigde nije napravio neku veliku grešku.
On je bio jedan od učesnika pregovora u Dejtonu a na pitanje kako se dve decenije kasnije oseća i šta mu prvo padne na pamet kad pomisli na to, ističe da sa jedne strane oseća da je urađeno nešto značajno i dobro jer je zaustavljen rat a sa druge strane je osećaj da je to moglo biti urađeno i ranije i da je moglo biti mnogo manje prolivene krvi. - To je ono što vas opterećuje. Morate da provučete žrtve kroz glavu posle 20 godina.
Bulatović podseća da je pregovorima u Ohaju prethodila šatl diplomatija koju je vodio Ričard Holbruk. - U Dejtonu smo bili smešteni u oficirskim zgradama i zajedničko je bilo dvorište. Jedna zgrada za Amerikance, druga za predstavnike bosanskih vlasti, treća za Hrvatsku i četvrta za Jugoslaviju. Onda gledate kroz prozor, ništa se ne dešava, samo nastavlja šatl diplomatija Holbruka.
Da smo znali za Srebrenicu, ne bi bilo Dejtona
On ističe da niko nikada od učesnika Dejtonskih pregovora nije bio svestan razmera zločina u Srebrenici iako su oni vođeni četiri meseca kasnije.
- Da smo bili svesni razmere tog zločina mi ne bismo mogli da izboksujemo bilo kakve rezultate, bilo kakve pregovore za Republiku Srpsku. Posle se desila konstrukcija. Činjenica koja je iznedrena iz Dejtona a to je postojanje Republike Srpske želi osporiti zločin koji se nesporno desio a koji da je tada bio na stolu mi ne bismo mogli da odbranimo RS. Ne bi bilo pregovora da se za to znalo - kaže Bulatović.
Prema njegovim rečima, u pregovore se ušlo sa istim očekivanjima sa kojima je započet rat. - U jednom trenutku kad je trebalo da se napravi presek, a pričalo se samo o mapama, rezimirani su zahtevi. Muslimanska tj. bosanska strana je ispostavila zahtev za 70 odsto teritorija, a Republika Srpska za 60 odsto. Ključ je bio da se podeli 51:49 odsto teritorije - navodi Bulatović.
Karte su bile u fokusu Dejtonskog sporazuma ali one za Jugoslaviju nisu bile toliko bitne. - Ja sam godina posle Dejtona imao averziju i prema običnoj automapi. Miloševiću i meni te karte nisu značile toliko koliko Momčilu Krajišniku i Radovanu Karadžiću. Mi nismo bili involvirani u sukob. … Jedan potez olovkom na karti se odražava kao kilometar na teritoriji. Tu imate sela i zaseoke gde su ljudi ginuli za parče teritorije. Kad god biste došli do nekog kompomisa to je kompromis da vi svojim biračima morate da objasnite zašto ste neko selo gde vam je poginulo 20 momaka dali drugoj strani.
