Ispovest generala Pavkovića (1): Finci mi olakšali robiju
Dogovarajući se za intervju, prvi koji je ijedan osuđeni "haški Srbin" dao iz zatvora gde služi kaznu, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Nebojša Pavković, bio je skeptičan, uveren da je malo ljudi danas zainteresovano da čuje šta ima da kaže jedan osuđeni ratni zločinac.
Ipak, pristaje da u razgovoru za "Vesti" otkrije, ne samo kako izgledaju njegovi zatvorski dani u Finskoj, već i da li su ga zaboravili nekadašnji ratni drugovi, kao i da li bi, da može da se vrati vreme, drugačije ratovao na Kosovu.
U Finsku ste stigli sa presudom iz Haga. Šta Finci uopšte znaju o događajima na prostoru Balkana?
- Znaju veoma malo. Pre će nešto reći o Titu i bivšoj SFRJ, nego o ratovima i o Srbiji. Od tih novijih događaja znaju za Srebrenicu, dok o Kosovu ne znaju skoro ništa, mada su upoznati da je SR Jugoslavija bombardovana 1999. godine.
Imate li problema u zatvoru?
- Zaista nemam. Sa celokupnom zatvorskom upravom imam veoma dobar odnos. Stražari u zatvoru su pristojni, kulturni i što je najvažnije, hoće da pomognu. Verujete li da, koliko sam već ovde, još nijednom nisam čuo da je neko podigao glas ili da se dogodio neki incident. Jednostavno, to je miran i staložen narod kod koga nema nervoze, histerije, vike i gužve, pa čak ni kada se igra fudbal.
Znaju li ostali zatvorenici ko ste?
- Nisam siguran, mada me neki oslovljavaju sa generale. Ipak, za većinu sam ili "Nebo" ili "Srbin". Jedan sam od najstarijih u zatvoru, sa mnom robijaju mlađi ljudi, do 35 godina, ali svi su redom vrlo pristojni i prema meni se odnose sa poštovanjem i uvažavanjem.
Oslikava razglednice
- Priključio sam se sekciji "Rad uz rekreaciju", pa u ćeliji slikam akril bojama na impregniranom platnu i razglednice koje se prodaju u kantini. Do sada sam naslikao oko 45 slika različitog formata i oko 1.000 razglednica. Motivi su pejzaži sa finskih, ali i naših prostora.
Da li su se iznenadili što ste napisali knjigu?
- Mali broj njih zna da sam nedavno objavio knjigu. To su, pre svih, službenici iz uprave zatvora i nekoliko zatvorenika sa kojima se najviše družim. Mislim da ih to ne zanima, jer ne znaju skoro ništa o događajima o kojima sam pisao. Problem je i naše pismo i jezik. Pošto sam dobio mogućnost da prelistavam njihovu štampu, stavim tamo i "Vesti", ali je malo onih koji ih pogledaju, i to zbog jezičke barijere. S druge strane, ja u njihovim novinama još nisam naišao na ozbiljniji tekst o našoj zemlji, osim kada je u poseti bio premijer Vučić, i nešto malo o izbeglicama.
Pročitajte još:
* Ovo su najomraženiji pojmovi u Srba
* I naš premijer se žrtvuje, ali jedan kolega ga je "prešišao"
Kako izgleda jedan vaš robijaški dan?
- Mislim da su svi robijaški dani slični u svim zatvorima. Ustajem u 6.30, sledi doručak, uzimanje terapije, a zatim slede radne aktivnosti. Oko podneva imamo ručak i kraći odmor, a zatim se nastavljaju radne aktivnosti sve do 15.40. Popodne je rezervisano za odmor i rekreaciju, u 18.45 je zaključavanje, a u 20 časova podela terapije.
Knjiga preko "Vesti"
General Pavković je u izdanju "Vesti" objavio knjigu "Miris baruta i smrti na Kosovu i Metohiji 1998. godine". Prvi tiraž je skoro pa rasprodat, a naš sagovornik ističe da je završio pisanje druge knjige koja ima istu tematiku, ali se bavi događajima iz 1999. godine.
