Brisel podigao hrvatske rampe
Pritisak Brisela na hrvatskog premijera Zorana Milanovića, poništio je njegovu nerazumnu meru prema Srbiji i podigao rampe na granici Hrvatske za sva teretna i vozila sa srpskim tablicama. Odmah posle toga i Vlada Srbije povukla je ranije donesenu kontrameru zabrane ulaska robe iz Hrvatske na srpsku teritoriju.
U ovom sukobu koji je pokrenuo Zagreb, trijumfovao je Beograd, a iako je srpski premijer Aleksandar Vučić apelovao na domaće medije da ne likuju zbog pobede razuma, mediji su epilog do sada neviđenog poteza Milanovića, ocenili kao veliki diplomatski uspeh Srbije.
Pročitajte još:
* "Hrvatska je starija, pametnija, a Srbija mora da počne da se ponaša kao država"
* Brisel odobrava poteze Zagreba?
* Hrvati isprozivali Vučića i srpske medije: Samo vi lajte, niko vas se ne boji
* "Na ekonomske mere možemo odgovoriti, na hrvatsko ludilo nikako"
EU je zbog hrvatskog zatvaranja granica naložila hitnu istragu, jer je Zagreb prekršio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, poruka je evropske šefice diplomatije Federike Mogerini.
Prekor Milanoviću stigao je i od komesara Johanesa Hana koje je njegove mere okarakterisao kao diskriminatorne.
Vučić i Milanović obratili su se javnosti dve zemlje putem nacionalnih TV servisa. Dok je Vučić akcentirao veliku ulogu Evropske unije u rešenju ovog problema, Milanović je, kao da ne haje za ogromne štete koje je izazvao svojoj i komšijskoj privredi, poručio da se blokada granica može ponovo desiti.
- Hrvatska može zaustaviti ulazak Srbije u EU, ja to ne želim. Želimo normalne odnose - rekao je Milanović, negirajući briselsku ulogu u konfliktu, rečima da ne zna ko bi vršio pritisak na Hrvatsku.
Vučić je, uz izvinjenje građanima Hrvatske što je Srbija "bila prinuđena da na dan i po zatvori granice" za robu iz njihove države, kazao da je povodom hrvatske blokade Srbija dobila podršku EU, iako nije njena članica, ali i čitavog sveta.
Ukidanje mera Hrvatske, srpski šef diplomatije Ivica Dačić okarakterisao je kao veliki uspeh Vlade Srbije i poraz neodgovorne politike Vlade Hrvatske. Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković nije krila zadovoljstvo što se kriza koju je izazvala Hrvatska završila brzo, istakavši da "Beograd nije želeo nikakvu krizu u Evropi, niti da ošteti ničiju ekonomiju".
Protiv zatvaranja granica je i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović koja je istakla i da Hrvatska ne sme da se sukobljava sa susedima.
Milanović, Orban, varvari i Arapi
Milanović je negirao da je rekao kako su Srbi varvari, već je to pogrešno citirano.
- Ja to nisam rekao, kažem Orban doživljava Arape kao varvare. Čovek sam koji se zalaže za Srbe - rekao je on dodajući da su njegovi preci kao partizani "branili Srbe od ustaškog zuluma". Mada je govorio da Srbija usmerava izbeglice ka Hrvatskoj, u poslednjem obraćanju je bio kontradiktoran kazavši da izbegle koji uđu u Srbiju treba organizovano voditi ka severu, a ne da to bude "spontana ekonomska aktivnost".
Protiv komšijskih svađa je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht koja smatra da za stolom za kojim se bude odlučivalo o migrantima uz članice EU, moraju da sede i SAD i predstavnici zemalja Zapadnog Balkana, koje nisu u Uniji, ali preuzimaju teret krize.
- To je nova podela uloga, u kojoj bi zapadni Balkan bio mnogo pametniji kad bi nastupao zajednički, a ne dozvolio da opet bude podeljen na državice koje će se, umesto za evropske i globalne, boriti za svoje usko shvaćene interese, vrlo politikantske prirode - zaključila je Liht.
Normalizovan saobraćaj
Saobraćaj je na graničnom prelazu Batrovci-Bajakovo juče tekao bez ikakvih smetnji za putnička vozila sa srpskim tablicama koja idu u Hrvatsku i kamione koji hrvatsku robu voze u Srbiju, a samo su kamioni koji izlaze iz Srbije čekali oko dva sata. Pomoćnik komandira stanice granične policije Batrovci Zoran Marčeta očekuje da gužva sa kamionima već danas bude raščišćena, jer su preduzete sve mere za ubrzanje protoka saobraćaja.
Srbija izvan rute?
Informacije o otvaranju novih migrantskih ruta iz Turske prema zapadnoj Evropi, govore da bi Srbija i Hrvatska mogle da budu zaobiđene u narednom nadolaženju ljudi sa Bliskog istoka, i to zato što je Mađarska podigla ograde na granici sa njima.
Izbeglice u turskim kampovima, spremaju se za promene trase u dva pravca. Jedan ide preko Grčke, Bugarske i Rumunije, gde se račva na krak koji ide preko Mađarske do Nemačkoj, dok drugi ide preko zapadnog dela Ukrajine i Poljske do Nemačke i skandinavskih zemalja.
Grčkom ide i drugi pravac kretanja, ali preko Albanije, odakle bi se izbegli brodovima prevozili do juga Italije. Hrvatski mediji ukazuju da se sve više pominje i otvaranje pravca preko juga Hrvatske, gde bi se migranti iz Turske kretali Grčkom, Makedonijom, Kosovom i Crnom Gorom, a u Konavlima ulazili u Hrvatsku.
Slobodna Dalmacija objavljuje da se u Dubrovačko-neretvanskoj županiji spremaju za taj scenario a plan je da ih smeste na poluostrvo Prevlaka. Navodi se da je izglednije da će migranti iz Crne Gore ulaziti u BiH, pa u Hrvatsku kod Metkovića, pa je plan smestiti ih na području Luke Ploče.