Brisel odobrava poteze Zagreba?
Iako tvrde da rade "danju i noću" u pres službi Evropske komisije, kao ni u drugim evropskim institucijama juče niko nije imao preciznijeg komentara za ono što se dešava na srpsko-hrvatskoj granici. Po rečima portparola, Komisija za sada samo proučava da li je Hrvatska prekršila ugovor o stabilizaciji i pridruživanju zatvorivši granicu, ne samo za kamione, već i za putnička vozila državljana Srbije.
Ovo je najbolja potvrda da Hrvatska u sadašnjem sporu ima prednost u odnosu na Srbiju već samim tim što je članica Unije.
Evropska Komisija je juče hitno poslala u Beograd komesara Hana, zaduženog za dobrosusedske odnose i proširenje Unije, čiji će zadatak biti da "utiša" i Beograd i Zagreb i privede i rešavanju problema koji u Briselu izgleda mali i sporedan u odnosu na celu izbegličku krizu.
Niko juče u Briselu nije hteo da nam odgovori na pitanje kako EU misli da reši spor između Beograda i Zagreba. Jedan sagovornik iz Evropskog parlamenta, koji je želeo da ga ne imenujemo, inače dobro upućen u zbivanja na Balkanu, rekao je za "Vesti" da način na koji su Beograd i Zagreb do sada razmenjivali izjave i udarce govori pre svega o tome da i srpski i hrvatski premijer reaguju "u funkciji borbi na unutrašnjepolitičkim scenama u svakoj zemlji".
- Problem koji je nastao rezultat je retoričkog i svakog drugog preterivanja, premijeri Hrvatske i Srbije imaju potrebu da se dokažu kao patriotski zaštitnici svojih država pred svojim opozicijama - rekao je naš sagovornik, kontatujući da je "ova nova balkanska kriza u ovom času sporedna za Brisel".
Naš sagovornik nam je potvrdio da je pažnja EU sada usmerena na zatvaranje evropske granice na Mediteranu kako bi izbeglice prestale da se kreću ka severu Evrope. Ukoliko bi bila uspešna ova strategija bi dovela do rasterećenja Balkana kao tranzitne zone i samim tim donela rešenje za srpsko-hrvatsko-mađarske sporove.
Problem je što rezultati neće uslediti odmah i što je moguće, kako je najavio predsednik Evropskog saveta Tusk, "milioni izbeglica tek dolaziti".
Plan u tri mere
EU namerava da sprovede svoj plan kroz tri mere. Prvo, grčke i italijanske pogranične snage dobiće evropsko pojačanje. Druga mera je da granične zemlje sa Sirijom na čelu sa Turskom dobiju milijardu evra za zbrinjavanje izbeglica, a tranzitne zemlje Makedonija i Srbija 17 miliona evra. Treća mera je da se postojeće izbeglice u Grčkoj i Italiji rasporede u prijemne centre, a zatim oni koji dobiju azil budu razaslati u zemlje EU.
Konferencija 8. oktobra
U zaključcima juče u zoru završenog samita EU posvećenog izbegličkoj krizi, ističe se da će biti "pružena pomoć zemljama Zapadnog Balkana radi rešavanja priliva izbeglica, uključujući sredstva za pripremu kandidata za članstvo u EU".
Putu izbeglica na zapadnom Balkanu biće posvećena konferencija zakazane za 8. oktobar.
