Svi se pitaju: Koji je vrag Angeli Merkel
"Mi to možemo", poruka je koju neprestano ponavlja nemačka kancelarka Angela Merkel od kako je obećala da će odobriti azil svakome ko dolazi iz Sirije i ostalih zemalja pogođenih nasiljem i ratom. Istovremeno sa ovim obećanjem, ona je zahtevala da se usvoje još strožije mere za ekonomske imigrante. I istovremeno, ona zahteva da se spoljna granica Evropske unije čvršće brani od najezde migranata.
Reči podrške izbeglicama, koje je izgovorila nemačka kancelarka, bile su pretočene u euforiju među običnim Nemcima, koji su izašli na ulice i počeli da volontiraju kako bi institucijama pomogli da se nose s izbegličkom plimom, koja bi do kraja godine u Nemačku mogla da donese skoro milion ljudi.
Ali, u međuvremenu, početni zanos počeo je da bledi. Prvi znak bilo je ponovno uvođenje policijskih kontrola na granici s Austrijom pre desetak dana kako bi barem pokušali da kanališu reke ljudi koju su išli ka svom cilju - Nemačkooj. Savezne države sve glasnije su se bunile da ne dobijaju dovoljno pomoći iz Berlina. Ne samo da se nemačka kancelarka oko toga "svađala" sa koalicionim partnerima iz SPD-a, već je svoju politiku otvorenih vrata morala da pravda čak i u vlastitoj stranci CDU.
Pročitajte još:
* Zbog čega je Nemačka tako lako primila izbeglice?
* Emotivna Angela Merkel: Onda to nije moja zemlja
* Aplauzi za kancelarku: Svi hoće selfi sa Angelom
* Merkel: Rekordan broj izbeglica promeniće Nemačku na bolje
Mnogi sve više sumnjaju u Merkelinu mantru da "mi to možemo", posebno što su tako direktne izjave radikalno drugačije od njene donedavno uobičajene retorike. Pitaju se Nemci šta je to spopalo Angelu Merkel? Mislili su da dobro poznaju svoju kancelarku, čija je popularnost velikim delom bila zasluga njene predviljivosti i na trenutke čak i zamornog opreza i suzdržanosti. Sada je iz nje eksplodirao idealizam s kojim narod ne zna tačno šta da radi.
Dok Izreal, SAD i visoki poverenik za izbeglice Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš hvale Merkelovu, a "Ekonomist" je naziva "svetllm izuzetkom u Evropi", partneri iz Evrope nisu tako puni entuzijazma. Ne buni se samo Viktor Orban, već i drugi.
Mnogi krive Angelu Merkel za dolivanje ulja na vatru, to jest podsticanje izbegličkog talasa. Među kritičarima je i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, koja je otvorila diplomatski krajnje neuobičajeno otvorenu paljbu prema nemačkoj kancelarki rekavši da je u Evropi "stvorila haos", "pozvavši sve te izbeglice i onda rekavši da Nemačka nema kapacitet da ih apsorbuje".
Tehnički, to nije daleko od istine. Reči Angele Merkel protutnjale su Tviterom i Fejsbukom, imejlovima i SMS-ovima, i verovatno podstakle neke koji su se do tada kolebali da li da krenu na put ili ne. Možda se raditi o stotinama, možda o hiljadama, a možda o desetinama hiljada ljudi - nemoguće je tačno znati. Brojni su oni koji smatraju da je Angela Merkel kriva za to što Evropa puca po šavovima.
Podeljeni su i Nemci. U anketi koju je na reprezentativnom uzorku sprovela televizijska kuća ARD početkom septembra, samo 37 odsto ispitanika smatralo je da je Merkelova postupila ispravno. I ne samo to; dok u inostranstvu nemačka kancelarka uživa imidž pragmatične žene, koja uvek pomno sagledava problem pre donošenja rešenja, u nemačkoj dnevnoj politici njeno postupanje se posmatra drugim očima.
Postoji čak i izraz iz slenga "merkeln", glagol izveden iz njenog prezimena, a služi kao sinonim za onoga ko "ne radi ništa, ne donosi odluke, ne izražava mišljenje" . Kancelarkina slabašna reakcija na samom početku krize u jeku leta samo je osnažila taj imidž. Politički gledano, Nemačka bi mogla da profitira iz ove krize. Više niko ne priča o strogom nemačkom stavu prema Grčkoj, o Ukrajini, o ulozi Nemačke u skandalu s NSA-om, nego se govori o "prijateljskom licu Nemačke".
