Zgrade prazne, a Beograd plaća
Podela imovine diplomatsko-konzularnih predstavništava bivše SFRJ naći će se sredinom oktobra na ohridskom stolu za koji će sesti članovi Mešovitog komiteta za sukcesiju pokretne i nepokretne imovine.
Ovaj proces, započet 29. juna 2001. u Beču, gde je potpisan Sporazum o pitanjima sukcesije, liči na priču kojoj se kraj ne nazire jer ne samo što je bivšim jugo-republikama trebalo gotovo tri po godine da zakažu predstojeći sastanak, već su slične pauze pravljene i u proteklih deceniju i po.
Sastanci su zakazivani, pa odlagani, a 2011. godine čak pet dogovorenih termina palo je u vodu.
U Ohridu će biti govora o skoro polovini od 123 nekretnine koliko ih je SFRJ posedovala u svetu.
Neke od njih se godinama ne koriste, ali odnose novac iz srpskog budžeta.
- Ako se stvari posmatraju s naličja, videće se ljudi koji rade na sukcesiji i primaju dobre apanaže, što znači da imaju interes da proces što duže traje - ocenjuje za "Vesti" stručnjak za inostrana ulaganja Milan Kovačević.
On smatra da sve što ne može da se podeli treba da bude oglašeno na prodaju, a ne da se novac baca na objekte koji godinama zvrje prazni.
- Više se isplati prodati ih, makar i ne dobili procenjenu vrednost, pa do kraja postupka držati pod kamatu novac u banci - zaključio je naš sagovornik.
Imovina vredna četvrt milijarde
Diplomatska imovina bivše SFRJ procenjena je na oko 260 miliona dolara, a na osnovu aneksa B Sporazuma o sukcesiji, tadašnjoj SRJ je utvrđeno pravo Srbije na 39,5 odsto imovine, Hrvatske na 23,5 odsto, BiH 15, Slovenije za jedan odsto manje, a Makedonija je dobila osam odsto. Srbija je u vreme potpisivanja sporazuma bila u zajedničkoj državi sa Crnom Gorom, a pošto je sukcesor Beograd, direktnim razgovorima predstavnika sada dve samostalne države utvrđuje se koji će objekti pripasti Podgorici.
Da je po potpisivanju Bečkog sporazuma sve krenulo dobro, pa stalo, ukazuje za "Vesti" Aleksandra Joksimović, bivša zamenica Gorana Svilanovića, prvog šefa diplomatije posle političkih promena 2000. godine, koji je bio i prvi srpski predstavnik za sukcesiju.
- Kao znak dobre volje u startu je podeljeno pet objekata. Slovenija je dobila zgradu ambasade u Vašingtonu, Hrvatska u Parizu, BiH u Londonu, Makedoniji je pripao generalni konzulat, a Srbiji rezidencija u Parizu - kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da Srbija nije najveća kočnica ovom procesu.
- U narednom krugu su bili dogovoreni još neki objekti, ali s realizacijom je išlo sporo. Smatram da ukoliko neka predstavništva niko neće da uzme, ili nešto od te imovine ne može da se podeli, onda treba ići brže u proces prodaje i podele novca - ocenila je Joksimović, ukazujući na evidentan problem Srbije koja finansijiski gubi, držeći neke objekte u posedu, a da ne može da ih adekvatno koristi, niti u njih da ulaže jer se ne zna kojoj će od bivših jugoslovenskih republika u krajnjem ishodu pripasti.
Zanimljiva samo Evropa
Problem u podeli jeste i činjenica da se sve pregovaračke strane bore za objekte u Evropi, dok ih gotovo ne zanimaju nekretnine Africi, Aziji i Latinskoj Americi. BiH se interesuje za zgradu ambasade u Argentini. Srbija će tražiti preispitivanje dogovora o ustupanju BiH zemljišta u Ankari koje je Kemal Ataturk poklonio kralju Aleksandru.
Samo na održavanje apartmana u prestižnoj Petoj aveniji u Njujorku koji se ne koristi Srbija je dala više od dve miliona dolara. Mesečno održavanje luksuzne imovine košta 14.000 dolara, a na oglas za prodaju iz 2013. ovog šestosobnog stana procenjenog na 12 miliona dolara niko se ne javlja. Inače, od njegove prodaje Srbiji bi trebalo da pripadne oko 4,8 miliona.
Još jedan uslov za EU
Tokom beogradskog sastanka 2009. od slovenačkog člana Evropskog parlamenta Jelka Kacina se čulo da pitanje rešavanja imovinskih sporova zahteva jasan odgovor da li su zemlje koje se bribližavaju EU pravne države ili nisu. Aleksandra Joksimović pita zašto bi sukcesija bila uslov Srbiji i ostalim bivšim republikama SFRJ ako se Slovenija, a potom i Hrvatska bez ovog rešenog pitanja postale članice Evropske zajedinice.
Beograd će, prema rečima generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Veljka Odalovića, na mešovitom komitetu tražiti da sva uložena sredstva budu vraćena jer Srbija nije bila u posedu njujorške rezidencije.
- Srbija nije ušla u taj objekat od kada ga je poslednji ambasador tadašnje SFRJ zaključao - podsetio je Odalović.
Matea Norčič Štamcar, otpravnik poslova Slovenije, predstojeći sastanak vidi kao ključan za dalje aktivnosti.
- Računamo da će se na sastanku države naslednice dogovoriti o datumu primopredaje objekata koji su bili podeljenji 2012, kao i o mogućim zajedničkim prodajama ambasada u Njujorku i Bonu - kazala je ona za RTS.
