Podela imovine SFRJ: Kome idu vredne nekretnine?
Srbija je u Brazilu upravo predala slovenačkim diplomatama konzulat u Sao Paulou i vilu u Braziliji, ukupne vrednosti oko milion dolara, u okviru procesa sukcesije imovine posle raspada SFRJ.
Ove godine biće izvršena primopredaja još 11 objekata, ukupne vrednosti devet miliona dolara, od čega će Slovenija dobiti još tri objekta (ukupne vrednosti 3,9 miliona dolara), Hrvatska četiri (2,5 miliona dolara) i Bosna i Hercegovina dva objekta (oko dva miliona dolara).
O podeli
Preostalo je, kako je za Tanjug objasnio generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović, da države naslednice podele još 51 objekat, ukupne vrednosti 110 miliona dolara, od čega će 39,5 odsto pripasti Srbiji, Hrvatskoj 23,5 odsto, Bosni i Hercegovini 15 odsto, Sloveniji 14 odsto i Makedoniji osam odsto.
Među njima je i pet ekskluzivnih objekata, dva u Njujorku, i po jedan u Tokiju, Bernu i Bonu, čija je vrednost početkom devedesetih procenjena na oko 80 miliona dolara.
Prema Odalovićevim rečima, na osnovu određenih kvota tih pet objekata nije moglo da pripadne nijednoj državi naslednici, zbog čega je dogovoreno da budu prodati.
Tržišna vrednost objekata
Pročitajte još:
* Zgrade prazne, a Beograd plaća
* Ostroška zagonetka - blago Karađorđevića (8): Pare smrde i kad gore
- Ovih dana intezivno se prikupljaju prve zvanične procene, odnosno na međunarodnom pozivu angažuju se međunarodne kuće za procenu tržišne vrednosti. Posle toga ulazimo u drugu fazu, gde ćemo na međunarodnoj berzi ponuditi te objekte na prodaju - rekao je Odalović dodajući da bi Srbiji trebalo da pripadne oko 35 do 40 miliona dolara.
Veliki deo imovine koja je ostala posle raspada SFRJ, i to pre svega najvrednije i najatraktivnije, već je podeljen, rekao je Odalović, dok je preostalo da se razgovara pretežno o onoj koje “niko ne želi” ili onoj za koje određene države ističu ekskluzivno pravo.
Sporni objekti
- Ima objekata koji su sa naše strane istaknuti kao sporni, jer želimo da se imovina u koju je Srbija najdirektnije uložila svoja sredstva izdvoji, a da predmet rasprave bude preostali deo - rekao je Odalović.
Odalović je podsetio da su predstavnici Srbije na prethodnom sastanku Mešovitog komiteta u Skoplju, u aprilu ove godine, istakli da je potrebno raspraviti pitanje objekta u Moskvi “imajući u vidu da je u Beogradu u Deligradskoj ulici dat prostor, a na osnovu reciprociteta dobijen u Moskvi".
- Pokušavamo da dokažemo da imamo pravo po osnovu reciprociteta i na veliki kompleks u Nju Delhiju, kao i pravo na objekte u Sofiji i Bukureštu. Za ta dva objekta pokušavamo da dokažemo da je Srbija imala prava na njih još pre formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - rekao je Odalović.
Troškovi održavanja
Odalović je podvukao i da Srbija želi što pre da se neraspodeljena imovina dodeli državama naslednicama, jer ona, trenutno, predstavlja ogroman trošak za našu državu.
Naime, na osnovu Sporazuma o sukcesiji, Srbija je dužna da sve objekte održava u dobrom stanju, da plaća popravke i čuvare, iako ih ne koristi.
On je kao primer naveo da Srbiju održavanje samo pet objekata u Njujorku, Tokiju, Bernu i Bonu košta godišnje više od 600.000 evra, dok je za sanaciju onih u Njujorku morala da plati čak 2,7 miliona dolara.
- Vreme je da se Srbija, a u to sam duboko uveren, vrati u okvire stvarnih potreba, racionalnog i funkcionalnog korišćenja i da ta pitanja ostavimo pozadi, jer ovako ćemo samo trošiti ogromna sredstva - rekao je Odalović.
Kako je istakao mnoga diplomatsko-konzularna predstavništva sada se neracionalno koriste, odnosno suviše su veliki i skupi za veoma mali broj srpskih diplomata.
S druge strane, novac koji bi bio dobijen njihovom prodajom, može da se iskoristi za rentiranje odnosno kupovinu racionalnijih i efikasnijih objekata i službenih stanova za srpske diplomate.
Sledeći sastanak država naslednica trebalo bi da se održi u septembru u Sloveniji.
- Insisitraćemo da se to što brže radi, jer mi nemamo interes, vreme nam nije saveznik, sve više nanosi štetu objektima, sve je više sredstava potrebno za održavanje. Primera radi kada se u ambasadi u Briselu, koju ne koristimo, srušio krov, morali smo da uložimo 30-ak hiljada evra kako bismo sprečili dalje propadanje - rekao je Odalović.
U kasnijoj fazi, dodao je on, posle prodaje pet objekata u Njujorku, Bonu, Bernu i Tokiju, biće razgovora i o još nekoj zajedničkoj prodaji preostalih 46 objekata.
