Dobrovoljac Milun kreće u rat
Komandant Drugog topličkog puka, potpukovnik Vladimir Ristić, pozdravljao je redom bataljone: "Junaci! Njegovo veličanstvo kralj, naš vrhovni komandant, izvoleo je narediti mobilizaciju celokupne vojske. Radujem se što mi je sudbina dodelila, ako Bog hoće, da vas povedem u sveti boj! Vas Topličane - dične potomke Jug Bogdana; vas Kuršumljane - Strahinjića Bana; vas sa gornje Toplice - Toplice Milana; vas Kosaničane - Kosančić Ivana!..."
Već prvog i drugog dana od objave mobilizacije pukovi su bili gotovo popunjeni. Osim obveznika stizali su i dobrovoljci, njih oko 20.000. Od njih su formirani prekobrojni pukovi.
U opštem metežu jedan stasiti momak stigao je na kapiju malog mesta za prikupljanje dobrovoljaca.
- Pomoz' bog, ljudi!
- Bog ti pomog'o, sine!
- Dođo' da me upišete u četnike.
- Veliš da te upišemo? - upita vojvoda Živko Gvozdić.
- Jest', vojvodo, da me upišete. Hoću s vama da se borim.
Tako je u ratni evidencioni spisak upisan Milun (Radenka) Savić, dobrovoljac iz sela Koprivnice, Kovači, Jošanička Banja, Raški okrug.
Prvo ratno iskustvo u Prvom balkanskom
Dva meseca je Milunka Savić ratovala, niko nije otkrio njenu tajnu. Vratila se u svoje orlovo gnezdo, u Koprivnicu, kao pobednik, sa željom da rata više ne bude, da mirno nastavi život, osnuje porodicu i izrodi decu.
Htela je ona to, ali sudbina nije. Ponovo su došli ratovi - Drugi balkanski i Prvi svetski rat.
Prvi balkanski rat okončan je sjajnom pobedom srpske Prve armije u Kumanovskoj bici i drugim bitkama koje su vodile Druga i Treća armija. Srbija i njene saveznice - Crna Gora, Grčka i Bugarska - pobedile su osmanlijskog porobljivača, čime je duga turska istorija vladavine na Balkanu najzad okončana.
Posle zauzeća Kumanova, Bitolja, Soluna, Burgasa, Jedrena i drugih gradova, u Londonu je 30. maja 1913. potpisan mirovni ugovor. Tim ugovorom, na čije je potpisivanje Turska bila primorana, sprečen je prodor Austro-Ugarske prema Solunu.
Epopeja na Bregalnici
Međutim, Londonskim ugovorom nisu bila rešena sporna pitanja među balkanskim saveznicima. njihovi interesi i dalje su bili suprotstavljeni. Zbog sukoba između Srbije i Bugarske oko Makedonije, Balkanski savez se ubrzo raspao. Došlo je do međusobnog obračuna doskorašnjih saveznika.
Kada je 1913. počeo Drugi balkanski rat, Milunka Savić, sada već sa ratničkim iskustvom, nije časila časa, ušla je u stroj Drugog topličkog pešadijskog puka "Knjaz Mihailo".
Na reci Bregalnici od 30. juna do 9. jula (po novom kalendaru) trajala je krvava bitka, čiji je ulog bila pobeda u Drugom balkanskom ratu i čitava Makedonija. Bugari su iznenada napali položaje Prve i Treće armije sa namerom da jednim udarom probiju srpski front i munjevitom pobedom reše ishod rata.
Junaci dostojni svojih predaka
Drinska divizija našla se u središtu napada i uz teške gubitke držala je položaje. Moravska divizija odmah je upućena u pomoć. Među prvima je stigao Drugi toplički pešadijski puk "Knjaz Mihailo".
Jordan Milovanović, komandant bataljona, pred polazak je održao govor svojim vojnicima:
"Pokažite se dostojnim svojih predaka Jug Bogdana, Toplice Milana i Kosančić Ivana, budite heroji kakvi ste bili i na Bitolju! Put za Prokuplje, moji sokolovi, vodi preko Sofije! Za mnom, napred!"
Vrhovna komanda izdala je Topličanima naređenje da osvoje kotu 650 na obroncima planine Rujna, strateški važno, vrlo nepristupačno uzvišenje. Pred njima su bili dobro utvrđeni bugarski položaji.
Srpski vojnici su uz pesmu krenuli za svojim komandantom.
Milunka Savić, jedra čobanica sa padina Kopaonika, zavedena u ratne spiskove kao Milun Savić, u stroju je Drugog topličkog puka. Milun ili Milunka - njena tajna još nije otkrivena. U svaki okršaj ulazila je smelo, ali uvek sa zebnjom da se njeno devojaštvo ne otkrije. Molila je Boga da ranjavanje ne otkrije njenu tajnu, pa da je zbog toga ne vrate kući.
Ranjavanje otkrilo: Milun je - Milunka
Borbe traju bez prestanka, eksplodiraju bombe, zvižde meci... ratnici Drugog puka krajnjim naporom potiskuju bugarske snage. Milunka, vrstan strelac i još bolji bombaš, na čelu je svog bombaškog odeljenja, hrabro juriša i nepogrešivo pogađa neprijateljski rov.
U jednom trenutku, nedaleko od nje rasprsnu se bugarska bomba, Milunka izgubi svest... Izvukli su je s bojišta i odneli u poljsko previjalište. Kad su joj raskopčali koporan da je previju...
Ratnik koji je ležao pred njima bio je žena.
Pukovnik Mišić vraćen u službu
Naoružanje srpske vojske bilo je prilično slabo i zastarelo. Vojnici su uglavnom imali oskudnu ratnu opremu, s malo šatora i ćebadi, komora je imala pretežno volovsku vuču, što je usporavalo manevrisanje divizija na bojištu. Iznenada i prevremeno penzionisani pukovnik Živojin Mišić ponovo je vraćen u službu i postavljen za pomoćnika generala Radomira Putnika, načelnika Generalštaba.
Dogodilo se ono od čega je strepela
"Dogodilo se ono čega sam se najviše bojala. Samo da me ne rane, mislila sam. Dobro, ako me već rane - neka to bude u nogu. Ili u ruku. Može, mislim, i u glavu... Samo neka ne bude u grudi. Otkriće da sam žensko... Kad ono, kao za inat baš u grudi... Onesvestila sam se u previjalištu. Bože, kad se toga setim: bolničar, stariji čovek, žurno mi skida koporan da vidi gde sam ranjena. Ustuknuo je i stao kao gromom pogođen. Počeo je da doziva u pomoć. Mislim, šta je, tu je. Ne mogu više da se krijem: nisam Milun, nego Milunka..." - sećala se godinama kasnije Milunka Savić svog prvog ranjavanja.
