Pokolj bez preživelih
Parastosom u crkvi Svetog Marka u Beogradu, juče je obeleženo 22 godine od zločina hrvatske vojska u Medačkom džepu, u kome je ubijeno 88 Srba - 46 vojnika, šest policajaca i 36 civila, od kojih 26 starijih od 60 godina, dok je među žrtvama bilo i 17 žena.
Direktor Veritasa Savo Štrbac, kaže za "Vesti", da je reč o akciji hrvatske vojske i policije koja je u akciji na srpska podvelebitska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, pljačkala, palila, rušila kuće, ubijala i masakrirala civile, vojnike i policajce.
- Sve se odvijalo pred očima Unprofora, a generala Žan Kot, posle kompletnog obilaska toga područja, izjavio je: "Nisam našao znakova života, ni ljudi, ni životinja, u nekoliko sela kroz koja smo danas prošli. Razaranje je potpuno, sistematsko i namerno", navodi Štrbac i podseća da u ovoj akciji uopšte nije bilo ranjenih, a autopsije tela žrtava pokazuju da je većina ubijena na veoma svirep način.
Pročitajte još:
* "Pravda u Hrvatskoj je bačena u prašinu"
* Hrvatska lovi Srbe u Beogradu
- Sve to ukazuje da se radilo o sistematskom ubijanju zarobljenih i ranjenih, a bilo je i izmasakriranih i zapaljenih - zaključuje Štrbac.
Dragan Jovanić, advokat iz Rijeke, zastupao je oko 15-ak porodica koje su tužile državu Hrvatsku zbog ubistva člana porodice, ali ocenjuje da Hrvatska ne iskazuje volju da se suoči sa prošlošću.
Avetinjski pusta sela
U aprilu 1991. godine u Divoselu živelo je 344, u Počitelju 307, a u Čitluku 129 žitelja, skoro svi srpske nacionalnosti.
- U septembru ove godine u Čitluku i Počitelju žive po tri čoveka, dok u Divoselu nema nikoga. Pri tom, većina grobalja su ili uništena ili je do njih nemoguće doći - naglašava Savo Štrbac.
- Nažalost, od svih tih procesa, samo nekolicina je dobila odštetu. Ostali procesi su "i dalje u toku", ali se po njima ne postupa. Najtragičnije je što je hrvatsko pravosuđe već odbilo najveći broj odštetnih zahteva zbog rušenja kuća i pljačke imovine, pa ti ljudi sada moraju još da plate i sudske troškove - naglašava Jovanić.
Sramne presude
Za događaje u Medačkom džepu, do sada je procesuirala samo nekolicinu vojnika, a poslednji je, u maju ove godine, na pet godina zatvora osuđen Velibor Šolaja zbog ubistva jedne starice.
Mada u prvobitnom procesu oslobođen, Šolaja je ipak osuđen, ali je dobio minimalnu kaznu predviđenu za ratni zločin, zbog olakšavajućih okolnosti, a to su "ranija neosuđivanost, sudelovanje u ratu, odlikovanja, kao i protok vremena od zločina". Istovremeno, njegovom bivšem saborcu Josipu Krmpotiću i dalje se sudi, ali u odvojenom slučaju.
Prethodno, hrvatski Vrhovni sud je osudio hrvatskog generala Mirka Norca na šest godina zatvora jer je utvrđeno da su tokom akcije ubijena 23 srpska civila i četvorica ratnih zarobljenika. Na tom suđenju je oslobođen general Rahim Ademi.
Ovi procesi su usledili pošto je Haški tribunal, 2007. godine, odlučio da ovaj predmet prosledi hrvatskom pravosuđu.
- Dodatni problem predstavljaju i svedoci koji odlično znaju i ko je komandovao jedinicama, ali i ko je činio zločine. Međutim, kada to treba da kažu na sudu naprasno imaju amneziju. Mene začuđuje ponašanje međunarodne zajednice koja do sada nijednom nije postavila pitanje Hrvatskoj zbog čega je njeno pravosuđe potpuno neefikasno kada je reč o žrtvama akcije u Medačkom džepu, ali i činjenice da je taj kraj, koji je pre rata nazivan "švajcarska Like", danas bez žive duše u kojoj haraju samo kradljivci drveta - ističe Jovanić.
