Neće biti bolje sve dok Hrvati slave ustaštvo i pevaju "Za dom Spremni"
Parastosom u Crkvi Svetog Marka i polaganjem venaca na spomenik žrtvama stradalim u ratovima u bivšoj Jugoslaviji od 1991. do 2000. godine, obeležen je Dan sećanja na stradale i prognane Srbe tokom ustaškog krvavog pira koji Hrvati zovu "vojno-policijska akcija Oluja". Ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Aleksanadar Vulin izjavio je da ne možemo da se nadamo da će odnos Srbije i Hrvatske biti bolji dok se ne promeni politika Hrvatske koja ne priznaje srpske žrtve i koja sada otvoreno zagovara povratak ustaštva.
Vulin je, psole polaganja venaca na Spomenik žrtvama stradalim u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, rekao da je jako teško nadati se da će odnosi dve države biti bolji sobzirom da Hrvatska oslobađa ratne zločince i da niko nije odgovarao za ratne zločine nad Srbima.
- Kada polažete vence u Blajburgu, počnete da govorite da je Jasenovac bio nekakav radni logor u kome je bilo par stotina ili hiljada ljudi, beatifikujete Alojza Stepinca i napravite od čitave istorije Srba u Hrvatskoj da su bili agresori, jako je teško nadati se da će naši odnosi biti bolji - rekao je Vulin.
Kako je naveo, Srbija će voditi računa, pre svega zbog Srba u Hrvatskoj, da odnosi dve države budu što bolji, kao i da će insistirati na pravima Srba.
- To ne zavisi samo od nas. Za mir je potrebno dvoje, a za sukob je dovoljan jedan - rekao je Vulin.
Vulin kaže da se boji da ćemo danas, 21 godinu od Oluje, opet u Hrvatskoj slušati povike - ''Za dom spremni'', Tompsona da peva o Jasenovcu i Gradiški i kako je najlepši dan koji se desio u Hrvatskoj proterivanje 250.000 Srba.
- Danas ćemo ponovo, bojim se, gledati ustaške uniforme, slušati osuđene i dokazane ratne zločince koji su na slobodi kao što je Branimir Glavaš - rekao je Vulin dodajući da za zločinačku akciju Oluja niko nije odgovarao.
Navodeći da je prošla 21 godina od zločinačke akcije Oluja, ali da bol nije prošao,Vulin je naveo da za to vreme na prostoru Hrvatske nisu poštovana elementarna ljudska prava Srba, a da se proterani Srbi nisu vratli jer Hrvatska država ne želi da se vrate.
- Na ovom mestu apelujem, tražim, molim i od organa Hrvatske i međunarodne zajednice da bar toliko učine napor da se Srbima ispune bar elementarna ljudska prava na imovinu, staž i penziju - rekao je Vulin.
Minstar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kaže da ne prođe nijedna nedelja, a da se ne obrati zvanično predstavnicima Hrvatske i traži nastavak pregovara i rešavanje pitanja penzija, staža i imovine.
- To nije samo bilateralno pitanje, tu očekujemo podršku Evropske unije - rekao je Vulin navodeći da se Hrvatska, kada je ulazila u EU, obavezala da će poštovati najviše međunarodne standarde uključujući i odnos prema Srbima i izbeglima, ali da na žalost ti standardi nisu poštovani.
Parastos, sveće, zvona i sirene
Služenjem parastosa u hramovima, paljenjem sveća, zvonjavom crkvenih zvona i oglašavanjem sirena, obeleženo je u Pomoravlju, Resavi i Levču, stradanje Srba u Hrvatskoj u vojno policijskoj akciji Oluja. U Jagodini parastos je održan u crkvi "Svetih apostola Petra i Pavla". Veliki broj građana ovog dela Srbije, izbeglica iz Hrvastke i BiH, i prgnanih sa Kosova, okupilo se i u crkvama manastira "Ravanica", u kojoj u mošti Svetog kneza Lazara kod Ćuprije, "Manasije" kod Despotovca, "Kaleniću" kod Rekovca, "Jošanici" kod Jagodine, Miljkovom manastiru kod Svilajnca i "Sveti Sisoje" kod Paraćina.
Na području Pomoravskog okruga živi oko 8.000 izbeglica iz Hrvatske, koji su u ovaj deo Srbije stigli krajem 1991. godine iz Zapadne Slavonije i 1995. godine sa područja Like, Banije, Korduna, Dalmacije i drugih delova Hrvatske.