Travnjak jedini smeštaj

Ogroman talas izbeglica iz Azije i Afrike ovoga leta potpuno je zatekao Evropu, a posebno zemlje koje su se našle na putu prema boljem životu u bogatim zemljama Evropske unije. U prvoj polovini 2015. godine, prema zvaničnim izveštajima MUP-a, samo u prvih šest meseci više od 45.000 izbeglica prešlo je državnu granicu Srbije. Najčešće iz pravca Makedonije. Međutim, skoro svi na različite načine i različitim putevima pokušavaju da stignu do granice sa Mađarskom i uđu na teritoriju EU. Odatle im je znatno olakšan prelazak do država na severu i zapadu Evrope, koje su najčešće destinacije za većinu migranata.

Tanjug/AP

Pun voz nesrećnika kreće put Srbije

Do početka jula za sve one koji nisu imali nameru da se duže zadrže u Srbiji, prva stanica bio je Beograd, gde je više nego primetno povećan broj izbeglica koje su prepuštene ulici do nastavka puta prema severu.

Početkom jula formirana je i prihvatna stanica za migrante u Preševu na jugu Srbije, koja pokušava da registruje emigrante, da dobiju prijavu boravka koja će im omogućiti regularan boravak na teritoriji Srbije 72 sata od izdavanja potvrde, kao i neophodnu primarnu zdravstvenu zaštitu i humanitarnu pomoć. Svi oni koji izraze nameru za traženje azila, upućuju se u neki od centara za azil u Srbiji.

Međutim, po istraživanju Crvenog krsta Beograda, pritisak na Beograd i dalje je isti.

Potraga za bankom

Tanjug

Život pod krošnjama u parku kod Železničke stanice u Beogradu

Najveći broj onih koji se registruju u Preševu, kao i onih koji drugim putevima dolaze u Srbiju, i dalje koriste Beograd kao mesto sa koga imaju najbolju vezu sa severom zemlje. Prestonica Srbije je prilika za najbrži i najlakši pristup bankama preko kojih od rodbine međunarodnim transakcijama dobijaju novac za nastavak puta ka zemljama EU. Najčešći pravac kretanja u prvih šest meseci i dalje jesu Sirija, Turska, Grčka, Makedonija, Srbija ili Avganistan, Irak, Turska, Grčka, Makedonija, Srbija. U poslednje vreme sve veći broj migranata kreće se preko Turske i Bugarske, pa u Srbiju ulaze iz Bugarske.

U zemlju ulaze najčešće neregistrovani i tako stižu do Beograda. Oni dane provode na ulici, po parkovima, na travnjacima bez osnovnih uslova za toliki broj ljudi, pa je ugroženo njihovo ljudsko dostojanstvo. Crveni krst Beograd je stoga sproveo terensku procenu potreba izbeglica. Utvrđena su mesta masovnijeg okupljanja migranata, uslovi u kojima borave u Beogradu, poteškoće sa kojima se susreću, kao i njihove namere kada je u pitanju dužina boravka u Beogradu. Sproveden je intervju sa ukupno 501 ispitanikom.

Najčešće u formi grupnog intervjua, jer je osnovni način njihovog kretanja u grupi (od pet do 30 migranata), sa predstavnikom grupe koji najčešće komunicira na engleskom jeziku. U velikom broju slučajeva razlog za boravak u Beogradu jeste čekanje da im rodbina i prijatelji u otadžbini uplate novac neophodan za nastavak putovanja.

Bez toaleta

Tanjug

U Kanjiži dobili kamp gde mogu da se operu i osveže po ovim vrućinama

Za to vreme većina spava na ulici i po parkovima, a nemoguće je utvrditi broj onih koji mogu sebi da priušte boravak u hotelu ili hostelu, jer nemaju prijavu boravka. Najčešće se okupljaju oko glavne autobuske i železničke stanice i po obližnjim ulicama, gde u proseku bude oko 400 ljudi dnevno. Oni se obično izjašnjavaju da su svesni da remete javni red, ali da nemaju dovoljno informacija niti znaju gde mogu da borave, a da pri tom ne smetaju nikome. Činjenica je i ta da u Beogradu ne postoji mesto koje je određeno za te namene.

Pojedini ugostiteljski objekti omogućavaju usluge korišćenja toaleta i održavanja lične higijene uz određenu novčanu nadoknadu. Najpotrebnija su javna kupatila, perionice veša, smeštaj i toaleti, pristup električnoj energiji za punjenje baterija mobilnih telefona. Mnogi od njih nisu znali gde i kako mogu dobiti zdravstvenu zaštitu.

Njih 181 imalo je rane po telu, prvenstveno na nogama zbog dugog pešačenja, jedan od ispitanika se žalio na hronične probleme, na ujede i osipe po celom telu žalilo se 25 ljudi, na prehladu 25, dok je dvoje ispitanika tražilo pomoć za bebe. Od velike pomoći mnogim migrantima bilo bi mesto putem koga bi mogli da se informišu o onome što im je potrebno.

Na teritoriji Beograda nisu preduzimane nikakve aktivnosti po pitanju izbeglica u smislu bilo kog vida pomoći. Danica Murganić iz Crvenog krsta ističe da je potencijalni problem po bezbednost stanovnika Beograda prevashodno zdravstveno stanje velikog broja migranata. Pri tom, nijedan dom zdravlja ni druga zdravstvena ustanova u Beogradu nije dobila nikakve instrukcije kako da postupe u slučaju da se za pomoć jave migranti. Zdravstvenu zaštitu u Beogradu mogu ostvariti samo u okviru Centra za azil u Krnjači, gde lekarska ekipa Doma zdravlja Palilula dežura dva puta nedeljno.

Po svemu sudeći, građani Beograda imaju pravo na zabrinutost, jer država ne ulaže dovoljno napora da sve migrante identifikuje i proveri njihovo zdravstveno stanje, samim tim i spreči moguće zaraze. Da li će Beograd i dalje biti samo usputna stanica, mesto za okrepljenje i predah i koliko dugo, pitanje je na koje niko nema odgovor.

Tanjug

Tabani u ranama od kilometarskog pešačenja

Pročitajte još:

* SPC: Pružajte pomoć novim beskućnicima sa Istoka

* Mesto u vozu za Srbiju - najveća sreća migranata

* CNN: Jedino se Srbija seća rata i prihvata izbeglice

* Reporter "Vesti" sa migrantima: Teško Evropi ako Sirija pukne