Dijaspora daje trinaestu platu
Svaki stanovnik Srbije dobija trinaestu platu, ali ne od poslodavca, već od člana porodice u inostranstvu. Tako, barem, zaključuju statističari. Računica pokazuje da po građaninu na ime doznaka godišnje pristigne oko 400 evra.
Našu dijasporu to svrstava u 20 najdarežljivijih na svetu. Zvaničnim putem godišnje stigne oko dve milijarde evra, a nezvanično autobusom preko familije i prijatelja stigne najmanje još pola te sume.
Treba napomenuti da je leto vreme kada naša dijaspora dolazi u Srbiju i dodatno troši devize u rodnom kraju.
Za tih dve-tri nedelje godišnjeg odmora naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu u rodni kraj unesu dosta novca.
Neracionalno trošenje
Doznake su možda naš najstabilniji prekogranični izvor finansiranja. Problem je, međutim, u načinu na koji se troše.
Za razliku od, na primer, Rumunije i Albanije, gde se doznake koriste za otvaranje malih i srednjih preduzeća, u Srbiji je to redak slučaj.
- Najčešće naši ljudi to koriste za dnevnu potrošnju, plaćanje računa, kupovinu nekih dobara za domaćinstvo, ali retko za otvaranje novoh radnih mesta - kaže Lazar Šestović iz Svetske banke.
Sa sobom donesu vredne poklone za rodbinu, potom u otadžbini troše na hranu, piće, benzin, ali neretko renoviraju kuće, zidaju nove kvadrate.
Sve u svemu, leto je berićetno vreme i za familiju, ali i za državu, jer svaki dijasporac pošteno potroši svoj novac u otadžbini.
- Kod naše dijaspore uvek je postojala jaka želja i emocija da pomogne svome narodu. Uvek su slali novac rodbini i prijateljima. To je građanima u vreme sankcija jako pomoglo, a i danas jer je situacija u zemlji teška. Kad god dođu potroše na rodbinu, ali povećavaju potrošnju u domovini - kaže Vladimir Grečić, stručnjak za dijasporu.
Siguran izvor prihoda
Trend iseljavanja iz Srbije se nastavlja, pa će zato i doznake ostati siguran devizni prihod naših građana, ocenjuju upućeni. Dodaju i da su ljudi koji sada odlaze mahom visokoobrazovani, pa će transfer novca vremenom preći u transfer znanja i tehnologija.
Ipak, veze između dijaspore i rodnog kraja lagano slabe, smatra Zvonimir Šošević iz Uprave za saradnju sa dijasporom.
- To je očigledno nešto u genima, možda i u običajima. Kod naše dijaspore jedno vreme je postojala jaka emocija u odnosu i na rodni kraj i poreklo. Moram priznati da prema iskustvu i komunikaciji sa dijasporom, da se sada ta emocija pomalo i gubi - kaže Šošević.
Čak dve trećine novca dolazi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske, a doznake u BDP-u učestvuju sa 10 odsto.
U Srbiju je od početka tranzicije 2001. godine do danas stiglo oko 27 milijardi evra registrovanih doznaka. Vrednost direktnih stranih investicija je 20 odsto manja.
