U otadžbinu za deceniju 43 milijarde dolara
Prema podacima Svetske banke, Srbiji je od 2000. do 2010. godine od naših ljudi iz rasejanja stiglo gotovo 43 milijarde dolara.
- Statistika ove međunarodne finansijske organizacije je zabeležila da je, za proteklu deceniju, oko četiri miliona naših ljudi iz sveta u zemlju poslalo tačno 42,96 milijardi dolara - kaže za "Vesti" dr Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Tako statistika Svetske banke kaže da je u 2010. godini poslato 5,58 milijardi dolara.
Učešće doznaka u bruto društvenom proizvodu naše zemlje u poslednjoj deceniji je čak 2,5 puta veće od direktnih stranih investicija! Doznake u proseku čine 13,7 odsto BDP.
- Prema rezultatima istraživanja analitičara Svetske banke, po prosečnom iznosu pristiglih doznaka po stanovniku, od 2000. zaključno sa 2009, naša zemlja je na petom mestu među rangiranih 155 država - kaže Grečić.
Procene Narodne banke Srbije su malo drugačije: za prvih 10 meseci prošle godine od naših građana iz dijaspore u otadžbini je pristiglo 2,31 milijarde evra, što je za 38 miliona ili 1,7 odsto više nego u odnosu na isti period 2010. Istovremeno, prema rečima Srđana Srećkovića, ministra vera i dijaspore, prošlogodišnji priliv deviznih doznaka bio je rekordan i dostigao je čak 5,5 milijardi dolara!
Konstantno visok priliv deviznih doznaka jedan je od najznačajnijih faktora ekonomske stabilnosti u Srbiji, ocena je ministra Srećkovića.
- O tome najbolje govore podaci da je učešće deviznih doznaka iz dijaspore u ukupnom društvenom proizvodu prethodnih 10 godina dva i po puta veće od direktnih stranih investicija - objasnio je Srećković.
Dijaspora je, prema njegovim rečima, oduvek novčano pomagala svoju rodbinu i prijatelje. Značajan iznos transferisanih sredstava će se, uveren je ministar, i ubuduće koristiti na ovaj način, ali bi svakako bilo korisno da se ta sredstva usmeravaju u investicije. Za sada u proseku svaki stanovnik Srbije godišnje dobije 743 dolara godišnje na ime deviznih doznaka iz dijaspore.
Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da je u pitanju ogromna cifra, a razlog što se ovaj iznos doznaka ne smanjuje sagovornik "Vesti" vidi u velikodušnosti naše dijaspore, ali i činjenici stalnog porasta odliva mozgova.
- S jedne strane prava je sreća za osiromašene građane Srbije da im rođaci i prijatelji šalju novac, ali s druge strane, to je i pokazatelj da svake godine sve više žitelja naše zemlje, posebno mladih odlazi iz otadžbine - navodi Kovačević.
Ekonomista Miroslav Zdravković ističe da je Srbija sankcije devedesetih preživela zahvaljujući s jedne strane doznakama, a s druge zahvaljujući proizvodnji hrane i struje u zemlji.
Dodatni priliv deviza u Srbiju može se očekivati i od povećanja broja deviznih penzija. Naime, mnogi koji su 60-ih i 70-ih otišli na rad u inostranstvo, sada se penzionišu i često se vraćaju u Srbiju.
- S druge strane, svake godine, počevši od devedesete, u proseku po 10.000 mahom fakultetski obrazovanih osoba napušta Srbiju što znači da imamo rastući priliv od te nove migracije koja napušta Srbiju - zaključio Zdravković.
Investirano 550 miliona dolara
Vladimir Grečić navodi da je prema podacima Ministarstva vera i dijaspore naši ljudi iz rasejanja direktno investirala 550 miliona dolara u srpsku ekonomiju i osnivanjem malih i srednjih preduzeća zaposlila oko 25.000 ljudi. Takođe, istraživanja su pokazala da 23 odsto stanovnika naše zemlje ima bar jednog člana najbliže porodice u inostranstvu, a 11 odsto se izjasnilo da ima povremene ili redovne prihode od inostranih doznaka. Direktno ili indirektno dijaspora pomaže oko 800.000 ljudi.
Najviše stiže iz Nemačke
Prema podacima Narodne banke Srbije, najveći deo doznaka dolazi iz Nemačke, Švajcarske, SAD, Francuske i Austrije. To su prilivi koji stižu preko deviznih računa građana. Centralna banka ne raspolaže podacima o doznakama koje ulaze drugim kanalima, a sagovornici "Vesti" tvrde da čak 75 odsto novca iz inostranstva uđe u zemlju neformalnim kanalima.
Manji priliv novca u BiH
Dijaspora iz BiH je za prvih devet meseci prošle godine svojim rođacima i prijateljima poslala nešto više novca u odnosu na isti period 2010, ali je to mnogo manje u poređenju sa godinama pre krize. Iako su se prema raspoloživim podacima Centralne banke BiH za prvih devet meseci prošle godine u BiH iz dijaspore slile 1,31 milijarde evra, što je za oko 65 miliona evra više u odnosu na isti period 2010, to je trostruko manji priliv u odnosu na prve posleratne godine. - Uzrok smanjenja novčanih iznosa koji pristižu iz dijaspore jeste u tome što su i naši ljudi koji žive u inostranstvu, u uslovima ekonomske krize, u strahu od neizvesne budućnosti i zbog toga sve više novca ostavljaju za sopstvenu štednju - rekao je Fuad Kasumović, zamenik ministra finansija i trezora BiH. |
