Milijarde hrane otadžbinu
Prema podacima Narodne banke Srbije, po osnovu novčanih doznaka u prvih 10 meseci 2017. godine u našu zemlju je stiglo 2,4 milijarde evra, što je za 7,5 odsto više u odnosu na isti period 2016. godine.
Centralna banka će već sredinom februara imati podatke za celu 2017. godinu, ali ako se prati tempo pristiglih doznaka kompletna suma za prošlu godinu mogla bi da bude celih 2,8 milijardi evra.
Tu su osim pošiljki uračunate i penzije i invalidska primanja naših ljudi koji svoju starost provode u otadžbini.
Kad se ova cifra uporedi sa iznosom direktnih stranih investicija, kojih je u prvih 11 meseci bilo u vrednosti od 2,12 milijardi evra, vidi se da su naši rođaci iz belog sveta ponovo najbolji investitori.
Jedan od najboljih poznavalaca srpske dijaspore Vladimir Grečić u izjavi za "Vesti" ističe da naši ljudi u inostranstvu ne spadaju među najbogatije, ali da ne zaboravljaju rodnu grudu i da to neće činiti ni ubuduće.
- Ma gde bili, naši ljudi šalju novac svojima, čak i u kriznim godinama pomažu svoje siromašne rođake u zavičaju. Doznake se povećavaju, jer raste broj naših koji odlaze u beli svet, ali raste i broj penzionera - rekao je Grečić.
Niko kao dijaspora
Grečić smatra da će novac od doznaka u budućnosti igrati sve značajniju ulogu.
- Iako se često prigovara da novac iz doznaka završi u potrošnji a ne investiranju, istina je da ljudi od tog novca žive i da se školuju. S druge strane veličaju strane investitore, koji i pored velikih subvencija ne mogu u prilivu da pariraju našim ljudima - kaže Grečić.
Trend odlaska će se nastaviti, tako da bi se doznake već za pet godina mogle znatno uvećati. S druge strane, naš sagovornik procenjuje da će to dovesti do toga da Srbija ostane bez obrazovanih ljudi, a samim tim i s manjim šansama za napredak.
Deo novca, koji registruje Narodna banka Srbije, šalje se preko banaka, ali postoji i onaj neregistrovani, koji stiže autobusima ili ih sami naši državljani iz dijaspore donose u otadžbinu. O kojoj sumi je reč niko ne zna tačno, ali je činjenica da naši zemljaci hlebom hrane svoje najmilije u rodnoj grudi.
Istraživač Fonda za razvoj ekonomske nauke Marko Vladisavljević u jednom ranijem istraživanju ocenio je da doznake iz inostranstva štite od još većeg siromaštva.
- Ljudi koji primaju doznake u razgovoru s istraživačima najčešće tvrde da većinu dobijenog novca troše na osnovne potrebe kao što je hrana, odeća, obuća i plaćanje računa - objasnio je Vladisavljević.
Miroslav Prokopijević, ekonomista, smatra da je poslovna klima u našoj zemlji vrlo loša i da doznake predstavljaju spas za veliki broj građana.
- Dijaspora šalje novac rodbini i ljudi od toga preživljavaju. To je jedna vrsta socijalne pomoći za naše građane koju zahvaljujući darežljivosti rodbine dobijaju novčanu infuziju - smatra Prokopijević.
Svakom po 400 evra
Srbija je u proseku od 2010. godine pa dosad godišnje primala po 2,75 milijardi evra. Prema nezvaničnim podacima oko 800.000 građana naše zemlje dobija pošiljke sa devizama, što kad se podeli ukupna suma proističe da je svako dobio 3.500 evra ili oko 400 evra po glavi stanovnika. Po istraživanjima, čak 23 odsto stanovnika naše države ima bar jednog člana porodice u inostranstvu.
Od koverti iz dijaspore ljudi u Srbiji kupuju hranu i ogrev, plaćaju lečenje, medicinsku negu, školuju decu... Ranije se od novca iz belog sveta mnogo gradilo. Ljudi su gradili kuće, vikendice, angažovali zidare, kupovali domaći građevinski materijal, placeve, zemlju i na taj način pravili obrt.
Najviše novca u Srbiju pristiže iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske.
