Bos prepešačim 395 kilometara zbog Guče
Vladiša Petrović slobodno se može nazvati maratoncem Sabora trubača i Guči. Naime, ovaj ljubitelj trube već 35 godina u Guču dolazi peške. Kako kaže, to je postala neka vrsta trubačkog hodočašća, a od svog ritauala neće odustati, sve dok ga noge služe.
Već 35 godina dolazite peške na Sabor trubača?
- To nije sve. U Guču dolazim pešice od mog sela Strmosten kod Mladenovca i to bos. Prvi put nisam imao novca za prevoz, a i nisam hteo da pocepam ono malo obuće što sam imao, te sam tada pešačio bos i od tada je to pravilo. Guča je od Strmostena udaljena 128 km, ali ja prepešačim više jer se iz Guče vraćam drugim putem koji je daleko duži. Prepešačim ukupno 395 km i to mi ne pada teško jer je za mene to neka vrsta trubačkog hodočašća.
Koliko vam treba vremena da prepešačite od kuće do Guče?
- Od Strmostena do Guče pešačim dve noći i jedan dan, odnosno 36 sati i do sada sam, prema mojoj evidenciji, za 35 godina prepešačio 13.825 km i to za sedamdeset noći i 35 dana. Za sve to vreme nisam pocepao nijedne cipele jer pešačim bos, a cipele nosim u torbi. Pored cipela, u torbi mi je i narodna nošnja koju oblačim na ulazu u Guču.
Pa, zar morate da ulažete toliki napor?
- Naravno da nije moranje, ali na ovaj način želim da iskažem poštovanje prema trubi i trubačima. To nije ništa u odnosu na ljude koje sam svih ovih godina upoznala, a koji su do Guče pešačili iz Španije, Nemačke, Švedske... Nikada ne kasnim na otvaranje Sabora, uvek sam jedan od prvih gostiju, a Gučani mi već odavno ukazuju čast i poštovanje. Iskreno, nije mala stvar kada si prepoznatljiv među nekoliko stotina hiljada gostiju.
Gde spavate tokom Sabora?
- Pa, i ne spavam, ili, bolje rečeno, malo pridremam pod nekom šatrom i to je dovoljno. U Guču se ne dolazi da bi se spavalo, već da bi se danima uživalo u zvuku trube.
I, Vladiša, dokle ćete ovako?
- Dok me drži snaga i dok me služe noge. Ali, nadam se da će me noge služiti za još mnogo sabora trubača. Ova skup je za mene mnogo više od takmičenja. Za mene je Guča život!
