Ustav Srbije prekrajaju stranci
Iako Akcioni tim za promenu Ustava Republike Srbije praktično još nije ni počeo sa radom, već je u javnost dospela dinamika promena prema kojoj će novi najviši pravni akt biti usvojen krajem 2017, a za taj proces država će iz budžeta izdvojiti 560.543 evra.
U poslednjem kvartalu ove godine najmanje trećina narodnih poslanika iniciraće promenu Ustava, dok je naredna godina predviđena za javnu raspravu. Više od toga srpsku javnost više zanima sadržina ustavnih promena.
Iako u vladajućem SNS-u odbacuju optužbe da se u izmene ulazi pre svega da bi se Kosovo izbacilo iz Ustava, najava da će se sa promenom ići i na referendum ukazuje na ovu opasnost. Naime, Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na referendum ako se promene odnose na "preambulu, načela, ljudska i manjinska prava, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili na postupak za promenu Ustava".
Kao što je poznato, Kosovo i Metohija se pominje u preambuli kao sastavni deo teritorije Srbije, a da bi preambula bila promenjena mora se ići na referendum. Promena je usvojena ako za nju na referendumu glasa većina izašlih birača.
Dinamika sprovođenja ustavnih promena navedena je u trećem po redu Nacrtu akcionog plana Srbije u procesu pristupanja EU za pregovaračko poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava.
Nacrt je već "okačen" na sajtu Ministarstva pravde Srbije i iz njega se, osim dinamike, može videti da će Srbija izvršiti temeljnu analizu postojećih rešenja uz "podršku spoljnih eksperata" i imajući u vidu preporuke Venecijanske komisije. Drugim rečima, stranci će se i te kako pitati šta Srbija treba da menja u svom najvažnijem pravnom aktu.
