Kad Sveti Nikola zvoni, uvek nekome smeta
Kada zvona katoličke katedrale odjeknu celom Prištinom, to je znak multikonfesionalnosti tog grada koju mnogi vole da istaknu. Kada se oglase zvona pravoslavne crkve Svetog Nikole u Prištini, čiji zvuk jedva "pokrije" naselje u kome se hram nalazi, pojedince to iritira toliko da krenu da prete. To se nedavno dogodilo prištinskom parohu, ocu Darku Marinkoviću, i to ne prvi put.
Sličnih incidenta bilo je i ranije?
- Pre nepunu godinu i po imali smo incident koji je bio žešći od ovog skorašnjeg. Čovek je urlao da ovde žive muslimani i da naša zvona ne treba da se čuju. Zapretio je da će doći sa braćom i crkvu ponovo zapaliti.
Nakon toga su prestali ste da zvonite svakodnevno?
- Da, zvonili smo samo nedeljom i praznikom kada su liturgijska bogosluženja. Tada bi se zvonima oglašavali tri puta. Jednom pre i dva puta tokom službe, sveukupno četiri minuta. Kada je izbio problem, navodno je Skupština opštine Priština donela odluku da ne sme da se zvono čuje duže od dva minuta, ali mi pored toga nismo zvonili svakodnevno.
Čašom u glavu na Badnje veče
Život porodice Marinković neretko je ispunjen neprijatnostima. Pamte jedno Badnje veče kada su stali da se slikaju pored badnjaka, a onda je popadiju neko pogodio čašom u glavu.
Obeležili ste hramovnu slavu kojoj je prisustvovalo oko 150 ljudi.
- To je za nas veliki broj i možda je to razbesnelo tu osobu da tako da reaguje. Kada sam krenuo da odvezem sina Filipa do škole u Gračanici, pored mene je prošao čovek koji mi je zapretio da više ne zvonim, jer da tu žive muslimani, da se ne igram... Nikome ne smeta zvono, osim jednom čoveku. Ja znam da ovde žive muslimani, jedan od njih je boravio u crkvenoj kućici i za Bajram nam je donosio baklave i kolače.
Doselili ste u Prištinu sa porodicom 1. jula 2010. godine, kakvo stanje ste zatekli?
- Hram Svetog Nikole je uništen u pogromu 2004. godine, i pre mog dolaska nije bilo službe u njemu. Živim ovde sa suprugom i dvoje male dece. Supruga je imala problem da dođe, jer je kao ratno dete, rodom i poreklom iz Republike Srpske, sumnjala da će moći da se navikne na život u Prištini. Kada je imala samo šest godina, počeo je rat u BiH u kome je izgubila dosta rodbine. Rekla mi je: Darko, ne znam za kakve novce ja mogu u Prištini da zanoćim, a kamoli da ostanem da živim tamo.
Ostalo na prijavi
Pretnje zbog zvona crkve prijavljene su kosovskoj policiji, ali po tom pitanju ništa više nije urađeno. Istraga je pokrenuta, a po svedočanstvu policajca koji je čuvao crkvu taj dan, ta ista osoba je na motoru divljala ulicom pored hrama i na dan kada je izbio incident sa dronom na utakmici u Beogradu između Srbije i Albanije.
A sada?
- Sada, posle toliko godina ona samo kaže: Eh, kada se setim šta sam pričala ranije... Po našem razmišljanju mi ne bismo išli odavde.
Da li je to što živite usred Prišine, kraj crkve, ohrabrilo vernike da dolaze na službu?
- Vodim se hrišćanskim načelom da ono što ne želim da meni čine, ne činim ni ja drugima. Ne dobacujem, ne provociram, pazim kako se ponašam, mantiju ne nosim kada prolazim kroz centar grada, jer imam utisak da bi ih i to provociralo.
