Zagreb u sudskoj ofanzivi na Beograd
Iz domena politike nedovršena sukcesija imovine bivše Jugoslavije seli se u sudove. Hrvatske institucije krenule su u pravu malu ofanzivu za ostvarivanje "svojih prava".
Počelo je tužbom naftne kompanije INA pred beogradskim Trgovinskim sudom za povraćaj, odnosno obeštećenje za 167 benzinskih pumpi i 11 skladišta koje su po raspadu Jugoslavije prevedena u vlasništvo novoformiranog Beopetrola, da bi 2003. ta imovina bila prodata ruskom Lukoilu za 117 miliona evra.
Zastupnik Srbije u ovom sporu Sava Anđelković tvrdi da je u privatizaciji Beopetrola došlo do prodaje akcija, te da imovina poput zgrada, zemljišta i opreme nije bila predmet trgovine.
- Ali INA može da dobije ono što joj pripada u postupku primene Bečkog sporazuma o sukcesiji SFRJ, aneksa G, koji reguliše pitanje imovine preduzeća na teritorijama drugih jugoslovenskih republika, odnosno današnjih država - napominje Anđelković.
Banke potražuju pola milijarde evra
Više od deceniju četiri srpske banke u stečaju (Jugobanka, Beogradska, Beobanka i Investbanka) čekaju na okončanje brojnih sporova koje vode u bivšim jugoslovenskim republikama kako bi došle do svog novca i nekretnina, vrednih
više od pola milijarde evra, podsećaju "Novosti".
Samo Jugobanka vodi 59 sporova, najviše u Hrvatskoj (23) BiH (11) Crnoj Gori (21) a u Makedoniji četiri. Potraživanje ove banke od komšija po svim tužbama iznosi 250 miliona evra.
Taman kad je INA sišla sa stranica štampe, iz Hrvatske je stigla nova tužba. Ovoga puta Hrvatska elektroprivreda (HEP) tuži srpski EPS i poziva se na ulaganja u obrenovačku Termoelektranu "Nikola Tesla" (TENT) pre raspada Jugoslavije, a koja su, prema računici Zagreba bila oko 120 miliona evra.
U HEP su izračunali da bi ta investicija sa kamatama danas vredela oko dve milijarde evra, koliko nameravaju da traže u Beogradu. Uz sve to, Hrvati od Srbije planiraju da traže i besplatnu struju za njihovu godišnju potrošnju.
Digitalizacija nasleđa SFRJ
Predstavnici država sukcesora nadležni za arhive našli su rešenje za podelu Arhiva SFRJ - dokumenta o radu centralnih državnih institucija od stvaranja jugoslovenske države do njenog raspada 1991. Pošto je nemoguće podeliti tu arhivu, prema rečima Milorada
Miloševića, direktor Arhiva Jugoslavije, dogovoreno je da se konkuriše za sredstva EU radi digitalizacije građe koja je od interesa za sve države sukcesore.
Iz Vlade Srbije i Elektroprivrede Srbije još nema odgovora osim nezvanične ocene da je zahtev neutemeljen i da Hrvatska to zna jer u protivnom sigurno ne bi čekala 20 godina da ima čvrst osnov za tužbu.
Samo nedelju dana posle vesti o mogućoj tužbi protiv EPS, Hrvatska gospodarstvena komora tužila je Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, nezadovoljna što ne može da dođe do nekretnina u Srbiji za koje smatra da joj pripadaju.
Hrvati su podneli tužbu 26. novembra 2004. protiv privrednih komora Srbije i Crne Gore pred Trgovinskim sudom u Beogradu tvrdeći da im pripadaju nepokretnosti na Terazijama 23, u Knez Mihailovoj 10, Dečanskoj 8, kao i određenom broju stanova.
U Sektoru za zastupanje pred sudom u Strazburu kažu da su pred sudijama u Strazburu još dva predmeta, jedan iz Hrvatske, a drugi iz Slovenije i oba se tiču potraživanja imovine na teritoriji Srbije.
Nova podela zgrada ambasada
Ovog meseca predstavnici bivših jugoslovenskih republika treba da se dogovore o podeli preostalih 51 diplomatskih nekretnina vredne više od 110 miliona dolara. Bivša Jugoslavija je imala 123 nekretnine širom sveta.
Iz Ministarstva finansija i trezora BiH ističu da su među najatraktivnijim objektima koji još nisu podeljeni zgrade ambasada u Moskvi, Delhiju, Braziliji, Sofiji i Buenos Ajresu .
Direktor Direkcije za imovinu Srbije Jovan Vorkapić kaže da je veći deo imovine SFRJ podeljen po teritorijalnom principu, što znači da su države članice zadržale imovinu na svojoj teritoriji, a isti princip je primenjen i za pokretnu imovinu.
- Veći problem predstavlja Aneks G koji obuhvata imovinu naših firmi u bivšim republikama, a pre svega u Hrvatskoj, gde je ta imovina otuđena u vreme njihove privatizacije, kada nismo imali dobre međusobne odnose. Isti slučaj je i sa imovinom privatnih lica - podsetio je Vorkapić.
Spisak nekretnina koje hrvatske firme potražuju u Srbiji ne prelazi 800 miliona evra, za razliku od konfiskovanih srpskih nekretnina u Hrvatskoj koje nadmašuju 1,8 milijardi evra.
Na listi hrvatskih preduzeća koja traže imovinu i od kojih su je neka već dobila su INA, Kraš, Luka Rijeka, Frank, Borovo, Varteks, kome su neki prostori već vraćeni, kao i zagrebačkom Končaru.
Predstavnici Srbije će na prvoj narednoj sednici Mešovite komisije za sukcesiju tražiti da se Interpol uključi u procenu imovine koja još nije podeljena između bivših republika SFRJ. To je nedavno izjavio generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović.
