Rat vladika zbog fotelja
Najotvorenije i najdublje međuepiskopske podele u vrhu Srpske pravoslavne crkve isplivale su tokom ovog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora. Vladike već šest dana, kako je "Vestima" preneo jedan od učesnika crkvene skupštine, vode oštre debate i "prebrojavaju" se ko je na strani vladike bačkog Irineja, a ko uz mitropolita Amfilohija, u njihovoj trci i "ratu" za dominaciju u vrhu SPC.
Trenutni povod je suspenzija episkopa mileševskog Filareta i kanadskog Georgija, koji se optužuju za finansijske malverzacije, nedolično postupanje prema sveštenicima i vernicima, te kršenje monaških zaveta. Njihovi slučajevi uzdrmali su Sveti arhijerejski sabor već prvog dana zasedanja, 14. maja. Uz mnogo buke i žestokih verbalnih polemika, koje su bile na ivici incidenta, sinodski izveštaji o ovoj dvojici privremeno razrešenih episkopa sa 16. i 17. tačke prebačeni su na prva dva mesta saborskog dnevnog reda, zahvaljujući pre svega peticiji koju je podneo episkop bački Irinej, a potpisao je 21 vladika.
Patrijarh u nebranom grožđu
"Tokom prekjučerašnjeg Georgijevog izlaganja patrijarh je sve vreme bio zamišljen i očigledno je da je u nebranom grožđu i dilemi šta da radi. Preksinoć se nije pojavio ni na večeri sa ostalim episkopima, u patrijaršijskoj trpezariji koju su od početka ovog vladičanskog saborovanja počeli i da zaključavaju dok vladike obeduju", saznaju "Vesti" u srpskom episkopatu.
Peticijom je takođe traženo da se sinodske odluke o suspenziji Georgija i Filareta ponište i postupak vrati na početak, kao i da Sabor u rotirajući saziv Sinoda izabere svu četvoricu novih članova, a ne dvojicu, mada je dosadašnja praksa bila da radi kontinuiteta crkvene vlade u Sinodu treba da ostanu dvojica članova iz prethodnog saziva.
Episkop kanadski je zaključno sa jučerašnjim danom bio glavna saborska tema. Izveštaj sinodske komisije koja je ispitivala stanje i finansije u Georgijevoj eparhiji čitan je dva dana, a on je u ponedeljak ceo dan odgovarao na iznete optužbe. Tvrdio je da je sinodska komisija sastavila zapisnik protiv njega bez dokaza. I da je izveštaj napisan samo na osnovu izjava onih kojima, kako je rekao, smeta uloga SPC u Kanadi. Za svaki cent koji je potrošen, bio je kategoričan Georgije, postoji dokumentacija, a u poslovanje eparhije svako može da se uveri.
Sabor se juče izjašnjavao po pitanju vladike Georgije. Do zaključenja ovog broja "Vesti" ishod nije obelodanjen. Rasplet, uoči saborskog izjašnjavanja, niko sa sigurnošću nije mogao da predvidi.
- Jedna grupacija vladika je uverena da će se proces protiv njih dvojice vratiti na početak, jer ih dosadašnji sinodski postupak veoma podseća na komunistički preki sud i brozovsko suđenje Draži Mihailoviću. Drugi zagovaraju tezu da iz SPC treba očistiti sve bludnike i srebroljupce, ali u tom slučaju pitanje je da li bi iko ostao u kliru čitave SPC, počev od vladike pa do đakona. Treći su za neku vrstu mirne međuarhijerejske nagodbe. Iako se 21 episkop peticijom javno izjasnio u Georgijevu i Filaretovu korist, među potpisnicima su i dvojica vikarnih episkopa. A pravo glasa imaju eparhije, odnosno ukupno 37 aktivnih eparhijskih arhijereja i za nadpolovičnu većinu treba 19 glasova. Pravo glasa nemaju penzioneri i vikari, dok iz Ohridske arhiepiskopije glasa samo Jovan Vraniškovski. Glasanje je tajno i tu se mogu očekivati preletači za ili protiv Filareta i Georgija, što bi značilo i svrstavanje uz tabor ili vladike Bulovića ili mitropolita Radovića - smatraju pojedini episkopi.
Pročitajte još:
* Šešelj: Vratiću orden, ali ne smenjujte Filareta
Aklamaciju, pojašnjavaju naši sagovornici, može da predloži samo patrijarh svojom odlukom i tad se ne glasa ukoliko glasanje ne zatraže barem dva aktivna episkopa.
Posle episkopa kanadskog, na red bi trebalo da dođe i predmet suspendovanog vladike mileševskog Filareta (Mićevića).
Praksa da Sabor samo aminuje sinodske odluke počela je pre pet godina dolaskom na čelo SPC patrijarha Irineja Gavrilovića, mada je crkvena vlada potčinjena crkvenoj skupštini. Taj presedan je napravljen 2010. godine ražalovanjem vladike Artemija Radosavljevića. I od tada su počela međuepiskopska trvenja oko (ne)kanoničnosti takve odluke, ali i oko toga da li SPC treba da uvede sinodsku centralističku vlast sa stalnim, a ne rotirajućim članovima. I tako se postavi iznad najviše crkvene zakonodavne vlasti - Svetog arhijerejskog sabora.
Presude bez suda
Sabor je bez crkvenog suda, da posetimo, sa episkopske katedre, a samo na osnovu sinodskih izveštaja, uklonio vladike Artemija Radosavljevića i Konstantina Đokića. Sinod je, takođe, prinudio i episkopa Vasilija Kačavendu da podnese ostavku i ode u penziju, a pod sličnom prinudom je trenutno i mitropolit Nikolaj Mrđa. Svojevremeno je zbog neuvažavanja braće arhijereja ostavku na episkopsku katedru u Parizu, Saboru podneo vladika Damaskin Davidović. Samoinicijativno su se takođe povukli i penzionisali Atanasije Jevtić i Sava Jurić.
