"Srpska lista je politički falsifikat"
Naš posao nije da bezrezervno podržavamo vladu već da je kontrolišemo. Inače, narodni poslanici su uvek bili samo glasačka mašina i tako ih svaka vlast tretira. Za demokratiju nije dobro kada izvršna vlast kontroliše zakonodavnu. Zato ponekad i ćutanje ima svoju težinu i određeno značenje, kaže "Vesti", Krstimir Pantić, poslanik Skupštine Srbije iz redova SNS. Poznat je kao gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice koji se odrekao funkcije jer nije želeo da potpiše tekst iznad kojeg se nalazi grb Kosova. Nedavno se odrekao i novca za najam stana na koji poslanik iz unutrašnjosti ima pravo.
Koliko je Vaših kolega koji bi mogli da učine isto, a nisu?
- Prava i obaveze narodnih predstavnika definisana su zakonom i Poslovnikom o radu Narodne skupštine i pravo je svakog poslanika da odluči na koji način će svoja prava ostvariti. Mislim da narodni poslanici i ličnim primerom treba da pokažu kako dele sudbinu običnih ljudi. Kada već govorimo o štednji, smatram da bi i ministri trebalo da plaćaju putarinu i da smanje kilometražu koju prelaze službenim automobilima, da se manje slikaju i šetaju po gradilištima. U tom slučaju, uštede će biti znatno više.
Imate drugačije stavove o nekim temama u odnosu na kolege iz SNS. Da li to planirate da napustite stranku?
Pročitajte još:
* Zeri: "Srpska" čeka poziv Mustafe
* Srbi se vratili pognute glave
* "EU je nesposobna da se bavi zapadnim Balkanom"
* "Ćutao sam do sad, ali su ovaj put Tači i Rama prekardašili"
- Srpska napredna stranka je partija u kojoj je moguće imati i drugačije stavove od zvaničnih. Problem je u tome što neki poslanici i oni koji su u izvršnoj vlasti razmišljaju o drugom mandatu pa nikada javno ne govore o onome što smatraju da nije dobro i da će im Aleksandar Vučić zbog toga zameriti. Mislim da je to ozbiljan problem najveće i najuticajnije stranke, a takav odnos će u budućnosti naneti veliku štetu upravo SNS-u. Od osnivanja stranke sam član SNS-a i glavnog odbora i često se nisam slagao sa odlukama centrale, jer smatram da ljudi koji predstavljaju stranku na terenu bolje poznaju probleme u lokalnim sredinama, stavove, želje i volju građana. Zato se i zalažem za izmene zakona kako bi se narodni predstavnici birali direktno. Smatram da je kvalitet bitniji od kvantiteta i da među članovima SNS-a ima mnogo pametnih ljudi koji mogu da obavljaju odgovorne funkcije. Osećao sam se veoma loše kada je jedna bivša funkcionerka DS-a nakon postavljenja na direktorsko mesto kazala da je na to mesto dovela stručnost, a ne politika. Ispada da su u SNS-u svi nepismeni, neobrazovani i nestručni. Nikada nisam želeo da stvaram podele u stranci, nisam se nametao, a moj status u SNS-u zavisi isključivo od politike koja se vodi kada je u pitanju KiM. Još pamtim predizbornu kampanju i reči Tomislava Nikolića izgovorenih u Kosovskoj Mitrovici. Zahvaljujući njegovoj pobedi na predsedničkim izborima, SNS je 2012-te dobila mogućnost da bude deo vlasti i vodi Srbiju. Zahvaljujući pobedi Tomislava Nikolića i mudroj nacionalnoj politici započeo je uspon Aleksandra Vučića i popularnost koju ima danas duguje pre svega obećanjima koja su data građanima u to vreme. Iako se politika oblikuje prema onome što će biti, a ne onome što je bilo, građani imaju dugo pamćenje i umeju da kazne političare kada se najmanje nadaju.
Hoće li nakon povratka Srpske liste u kosovske institucije biti bolje Srbima na Kosovu?
- Srpska lista funkcioniše onako kako je i sastavljena, kao politički falsifikat. Pitanje njihovog legitimiteta je krajnje sporno jer svi znaju da su glasovi iz centralne Srbije krivotvoreni, ali se o tome ćuti. Na Beograd je vršen pritisak da natera Srbe da izađu na izbore, a Brisel i Priština su ćutali jer im je stalo da izbore prikažu kao uspešne i da broj Srba izašlih na izbore bude što veći. Tako je na nezakonit način izabrano petoro poslanika navodnim glasovima sa severa KiM, a upravo je Prištini i Briselu odgovaralo da predstave kako su se Srbi sa severa po prvi put odlučili da izađu na kosovske izbore i kako je proces integracije severa završen. Sada, sa plodovima svoje dvoličnosti moraju da se bore sve tri strane. Poslanicima i ministrima Srpske liste valja pomoći jer su gurnuti u vatru i moraju da balansiraju između Beograda i Prištine, a mali broj njih ima političkog iskustva. Dok su Albanci školovali svoje mlade političare, Beograd je gasio institucije i sve koji su bili protiv politike vladajuće većine smenjivao. Tako smo došli u apsurdnu situaciju da stranka koja nikada nije učestvovala na lokalnim izborima i nema podršku građana na KiM ima skoro svu vlast! Dok Beograd ne shvati da Srbi sa KiM nisu deca, već zreli ljudi koji umeju da misle svojom glavom, dok se rešenja budu nametala, neće biti boljitka za Srbe na KiM. Greške koje su pravile i prethodne vlade još se ponavljaju se, a najveći gubitnici takve politike su upravo Srbi sa KiM.
I ćutanje je poruka
- U javnosti preovladava stav da su dobri oni poslanici koji se često javljaju za reč što naravno nije pouzdano merilo. Ako se pogleda šta najveći broj govori u svojim raspravama u načelu i po amandmanima, videće se da su to uglavnom pohvale ili kritike na račun vlade, u zavisnosti da li su govornici iz vladajuće koalicije ili opozicije, čitanje obrazloženja koje je dostavila Vlada zašto je potrebno doneti zakone koji su na dnevnom redu, bespotrebne replike, provlačenje kroz blato političkih protivnika i napadi na one koji drugačije misle. Mislim da posao narodnih predstavnika nije isključivo da glasaju za ili protiv predloženih zakona, već da rade u najboljem interesu građana. Poslanici imaju obavezu da rešavaju probleme građana, da razgovaraju sa predstavnicima međunarodne zajednice i civilnog društva. To niko ne vidi. Nije bitno koliko je neki poslanik vremena proveo u skupštinskoj sali i koliko minuta je pričao, već koliko je uspeo da svojim radom pomogne onima zbog kojih se i nalazi u skupštini. Naš posao nije da bezrezervno podržavamo vladu već da je kontrolišemo. Inače, narodni poslanici su uvek bili samo glasačka mašina i tako ih svaka vlast tretira. Za demokratiju nije dobro kada izvršna vlast kontroliše zakonodavnu. Zato ponekad i ćutanje ima svoju težinu i određeno značenje.
