Spisak OVK vodi do ubica
Komisija Vlade Kosova za priznavanje i verifikaciju statusa nacionalih heroja, invaliditeta, veterana Oslobodilačke vojske Kosova i ratnih zarobljenika objavila je preliminarne spiskove veterana OVK-a za čitavo Kosovo. Spiskovi su pravljeni po ratnim zonama, a u nekima od njih izbilo je veliko nezadovoljstvo jer pojedincima nije priznat status veterana, pa su uložili žalbe.
Spisak je napravljen nakon što je prošle godine u Skupštini Kosova donet Zakon o statusu palih boraca, invalida, veterana, pripadnika OVK-a, žrtava seksualnog nasilja za vreme rata, civilnim žrtvama i njihovim porodicama.
Pročitajte još:
Vojska Kosova samo uz pomoć Srba
I Albanci iz komšiluka na sudu?
"Albanci beže, a Srbe teraju u samoproglašeno Kosovo?"
U Udruženju porodica stradalih na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. godine kažu da bi spiskovi veterana OVK-a mogli da budu trag za rasvetaljavenje ratnih zločina nad Srbima i nealbancima kad bi tužilaštvo Euleksa njime htelo da se pozabavi.
- Ti spiskovi, sami po sebi, ne znače ništa za Euleksove tužioce, ali bi oni mogli biti od značaja kad bi se oni potrudili da ukrste te podatke sa spiskovima zločinaca koje smo im prethodnih godina dostavljali. Prema spiskovima koje su udruženja porodica stradalih sačinila 1999. godine, svedoci i očevici su prepoznali oko 300 izvršilaca zločina nad Srbima i nealbancima. Navešću samo primer Desanke Pejčinović iz Peći koja je gledala kako joj odvode sina. To su videle i njihove komšije Albanci, ali kad je navala njihova imena i kada su ih istražitelji ispitivali, oni su tvrdili da u tom peripodu nisu bili na Kosovu i da nije bilo dokaza! Ovo je sada prilike da se vidi da li se među spiskovima veterana OVK-a nalaze i neka od imena 3000 prepoznatih zločinaca koja su udruženja prethodnih godina dostavljala domaćim i međunarodnim institucijama - smatra Gordana Đikanović iz Udruženja porodica stradalih na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. godine.
Ona ističe da ne znači da su na spisku vojnika OVK-a svi činili zločine, ali da bi trebalo pogledati da li među njima ima onih ko jesu. Ističe da su o potencijalnim počiniocima zločina ukazivali su svima, od Karle del Ponte, pa redom, ali da "očigledno nije bilo volje da se zločini procesuiraju".
- Naveli smo ih imenom i prezimenom, ali i pored očevidaca i dalje ne postoji volja i želja da zločini istražuju, a zločinci procesuiraju. Uostalom, tužilaštvo Euleksa je moglo da reaguje uzimajući u ruke knjige Hašima Tačija ili Ramuša Haradinaja gde oni sami opisuju svoje ratne događaje. Da samo neko krene da kopa po tome, pa da ih ispita i vidi jesu li se to hvalisali pred svojima ili su zaista počinili to što pišu, i to bi bio dobar početak - kaže Gordana Đikanović.
Porodice žrtava ništa ne pitaju
Gordana Đikanović kaže da se u Srbiji pravi Zakon o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, ali da niko iz niko od srpkih udruženje porodica stradaliih nije konsultovan, niti pozvan na javnu raspravu vezano za taj zakon.
- Prosto nam nije jasno kako su nas zaboravili. To ranije nije bio slučaj - ističe naša sagovornica.
U Udruženju porodica stradalih na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. godine ističu da u Srbiji ne postoji ovakav ili sličan zakon, te da je ironično i žalosno da porodice nastradalih Srba prava ostvaruju na Kosovu.
- Pošto od Srbije ne dobijamo ništa i pošto u Srbiji ne postoji ni zakon o civilnim žrtvama rata ni zakon o nestalima, na osnovu ovog drugog zakona oko 200 srpskih porodica ostvaruje svoje pravo na Kosovu. Pošteno rečeno, kosovska strana nije tu pravila diskriminaciju i zahteve koje su srpske porodice poslale su uvažili, tako da one, a reč je uglavnom o porodicama koje su ostale bez ikakvih finansijskih primanja, dobijaju na osnovu tog zakona 180 evra po osnovu nestalog člana porodice na KiM. E sada možete misliti kako se osećaju ti ljudi koji su došli u situaciju da uzimaju novac od onih koji su im kidnapovali ili ubili najmilije. To je kao da im drugi put zabijaju nož u srce - priča Gordana Đikanović.
Ni broja stradalih, ni podataka o imovini
- U Srbiji ne postoji organ ili institucija gde biste na jednom mestu mogli da dobijete validne podatke o tačnom broju stradalih, o porušenim kućama, o uzurpiranim imanjima. Komisija za nestala lica se isključivo bavi nestalima i nema mandat da se bavi svim drugim aspektima stradanja i uništavanja imovine na Kosovu. A niko u državi Srbiji nema istovetne spiskove nestalih i ubijenih Srba i nealbanca na KiM. Ako odete u jedinicu za istragu ratnih zločina u MUP-u, dobićete podatke koji se uopšte ne podudaraju s podacima Komisije za nestala lica. Ako, pak, odete u Tužilaštvo za ratne zločine, dobićete treće podatke - kaže Gordana Đikanović.
