Sećanje na prve demonstracije protiv Miloševića
Od demonstracija 9. marta 1991, prvog masovnog protesta protiv Slobodana Miloševića, protekle su 24 godine.
Tim je događajem praktično započeo i period vaninstitucionalne političke borbe opozicije u Srbiji, a devetomartovske demonstracije organizovao je i predvodio Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, tada najjača opoziciona stranka.
U sukobima koji su se proširili na ceo centar Beograda, život su izgubile dve osobe.
Policajac Nedeljko Kosović (54) poginuo je kad je bežeći od demonstranata pokušao da preskoči zid terase u Masarikovoj ulici kod "Beograđanke" i pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar.
Maturant Branimir Milinović (18) smrtno je ranjen kada je grupa policajaca sa ugla ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima ispred kafane "London".
U sukobima demonstranata i policije je povređeno 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana a uhapšeno je 158 ljudi.
Protestu u organizaciji SPO pridružile su se ostale opozicione partije i prevashodno je bio uperen protiv uređivačke politike Radio-televizije Srbije, u redovima opozicije nazvanom "TV Bastilja".
Glavni zahtev bila je smena tadasnnjeg generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.
Pročitajte još:
* SPO obeležio godišnjicu martovskih protesta
* Duh 9. marta je oborio Miloševića
Iako su demonstracije bile zabranjene, na Trgu republike u centru Beograda, okupilo se, kako su naveli novinari, oko 100.000 građana.
Pred naletom policije, lideri opozicije i deo njihovih najbližih pristalica sklonili su se u Narodno pozorište, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica, dramski pisac Vida Ognjenović.
Na batinanje demonstranata, lider SPO Vuk Drašković je sa balkona pozorišta pozvao na "juriš" posle čega su počeli okršaji. U nameri da razbije demonstracije, policija je upotrebila suzavac, vodene topove i gumene metke, a u akciju je bila uključena i konjica, da bi u večernjim satima na ulice bili izvedeni tenkovi koji su prošli centrom grada.
Fotografija na kojoj članica SPO Dragana Srdić Milojević sa tri podignuta prsta prkosi vodenom topu obišla je istog dana ceo svet i postala simbol otpora demonstranata.
Drašković je kasno popodne pokušao da uđe na sednicu vlade, a pošto je u tome sprečen, krenuo je s demonstrantima prema železničkoj stanici i tom prilikom je uhapšen.
Hapšenje lidera SPO izazvalo je revolt studenata koji su ubrzo iz Studentskog grada na Novom Beogradu krenuli ka Terazijama.
Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta.
Protesti nekoliko hiljada studenata i građana nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS-a Dušana Mitevića i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.
Analitičari su naknadno ocenili da su dometi 9. marta bili ograničeni, jer srpska opozicija tada još nije bila spremna na njihovu radikalizaciju, ali su saglasni u oceni da je tada prvi put ozbiljno uzdrman apsolutistički režim Slobodana Miloševića.
