U Evropu samo preko NATO
Kada srpski ministri odbrane i spoljnih poslova Bratislav Gašić i Ivica Dačić 18. marta u Briselu budu imali sastanak s predstavnicima svih 28 zemalja članica NATO-a, ponovo će se u srpskoj javnosti otvoriti prostor za spekulacije na šta se to Srbija obavezala kada je sa zapadnom vojnom alijansom potpisala Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP). Pogotovu što je dominantno mišljenje da bez članstva u alijansi nema ni članstva u EU koje je, inače, i dalje ključni strateški cilj sadašnje Vlade Srbije.
Argumenti da i neke druge zemlje, poput Austrije, Finske ili Švedske nisu članice NATO-a, ali jesu u EU, odbacuju se s argumentacijom da to ne važi za nove članice Unije.
Dačić: Ostajemo neutralni!
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić nedavno je negirao da se IPAP Srbija odrekla vojne neutralnosti.- Donošenje ovog plana je važno zbog ukupne pozicije Srbije u svetu, ali nema promene našeg stava o ulasku u NATO, niti je ovim planom na bilo koji način narušena neutralnost - kaže Dačić.
- Svi na svetu znaju da nema EU ako nema članstva u NATO. Pogledajte primere zemalja istočne Evrope. Koja god da je postala članica EU prethodno je morala da uđe u NATO i Srbija ne može da bude izuzetak - smatra Darko Trifunović s Fakulteta bezbednosti u Beogradu.
Da li je tačno da Akcioni plan, kao najviši stepen saradnje jedne države nečlanice sa alijansom, predviđa i stacioniranje NATO trupa u Srbiji, takođe je dilema koja se nametnula usvajanjem IPAP?
U delu ovog dokumenta koji je Vlada Srbije usvojila 20. decembra prošle, a Alijansa potvrdila 15. januara ove godine, predviđeno je da do kraja 2017. godine bude osnovan Centar za obuku Vojske Srbije u bazi Jug, koji bi bio "otvoren za zemlje partnere u Partnerstvu za mir i NATO-u".
Trifunović kaže da baza Jug već služi za obučavanje srpskih trupa koje učestvuju u mirovnim operacijama.
- S druge strane, Vojska Srbije je odavno organizovana po standardima NATO-a, a u parlamentu ne postoji nijedna partija koja se ne zalaže za evroatlantske integracije koje podrazumevaju i članstvo u EU i NATO-u - konstatuje Trifunović.
Ukoliko se Akcioni plan bude ispoštovao, srpska javnost bi uskoro mogla da očekuje preko provladinih medija i onih finansiranih sa Zapada širenje pozitivnih tonova o alijansi, vojnoj organizaciji protiv koje je sada preko 70 odsto građana Srbije. Tom upodobljavanju javnosti pridružiće se i državne institucije.
Kako prenosi beogradski nedeljnik "Pečat", planom je predviđeno "uvođenje strategije javnog informisanja o saradnji sa evroatlantskim strukturama preko Partnerstva za mir s ciljem dobijanja javne podrške", kao i "realizacija aktivnosti i programa zajedničke javne diplomatije" sa Odeljenjem za javnu diplomatiju NATO-a.
Pročitajte još:
* "Srbija i NATO potpisuju plan partnerstva"
Vojni analitičar Aleksandar Radić potvrđuje da se Srbija obavezala da će promovisati pozitivne koristi od saradnje sa alijansom, ali da se još uvek ne radi o propagiranju članstva u NATO-u.
- Članstvo i saradnja nisu isto, jer Srbija ostaje vojno neutralna zemlja - dodaje Radić.
Na primedbu "Vesti" da je u srpskoj javnosti koja je listom antinatovski raspoložena IPAP dočekan kao još jedan, i to manje kamufliran korak, ka uvlačenju Srbije u NATO odgovara da je "to tačno".
- Ali je druga stvar do čega će to dovesti u praksi, a to zavisi od političkih odluka - dodaje Radić.
Drugo ime za Brisel
Iz sadržaja IPAP-a se može videti da su proces evropskih integracija i integracija u NATO međusobno isprepleteni. Tako se IPAP bavi reformama u svim sferama društva i njihovim usklađivanjem sa standardima EU. Plan je podeljen u više poglavlja, od političko-bezbednosnih, pa sve do naučne saradnje, upravljanja krizama, zaštite tajnih podataka... Planom, za koji bi laik pomislio da se odnosi samo na bezbednosna pitanja, predviđa se i "okončanje procesa privatizacije kroz stečaj, likvidaciju ili restrukturiranje".
Na pitanje kako se njemu čini, uzvraća: "Pa, čini mi se da idemo ka Zapadu."
Proteklih dana, za druge medije, Radić je konstatovao da je u saradnji Srbije i NATO-a napravljeno dosta konkretnih poteza, iako se oni ne pokazuju u javnosti, jer "NATO nije popularan kod nas".
- Zbog toga imamo i paradoksalnu situaciju. Aktuelni plan Vlade Srbije za partnerstvo Srbije i NATO-a predviđa javnu kampanju i promociju ovog vojnog saveza, a s druge strane Srbija slovi za vojno neutralnu zemlju - primetio je tada Radić.
Otklon u vreme Koštunice
Srbija je vojnu neutralnost usvojila preko Rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, usvojene 26. decembra 2007. godine u vreme Vlade Vojislava Koštunice. U njoj se pominje NATO i njegovo protivpravno bombardovanje Srbije 1999. bez odluke Saveta bezbednosti UN, zbog čega je Skupština donela odluku o "proglaševanju vojne neutralnosti u odnosu na postojeće vojne saveze".
Uništavanje starog oružja
IPAP predviđa i da alijansa pomogne Srbiji u uništavanju zastarelog oružja, i to kroz rečenicu: "Saradnja sa NATO-om na uspostavljanju Poverilačkog fonda Partnerstva za mir u cilju lakšeg uništavanja i bezbednog skladištenja viška municije."
