Bahati ubijaju po zakonu
Poznati voditelj Milan Kalinić po svemu sudeći izbeći će krivičnu odgovornost za izazivanje saobraćajne nesreće 1. februara, kad je troje državljana Mađarske teže i lakše povređeno.
Naime, kako pišu beogradski mediji, tužilaštvo će umesto krivičnog gonjenja Kaliniću suditi po skraćenom postupku ili će mu biti ponuđena nagodba. Prema tom modelu, on bi priznao krivicu i bio novčano kažnjen, a pare bi bile uplaćene u humanitarne svrhe. U trenutku saobraćajnog udesa Kalinić nije imao alkohola u krvi. Međutim, ovaj i još neki slučajevi postavljaju pitanje koliko su propisi u Srbiji o bezbednosti saobraćaja dobri i kako se primenjuju.
Veća bezbednost za decu
Još zahtevnije propise za učesnike u saobraćaju traži Udruženje roditelja. Oni su uputili MUP-u predlog dodatnih izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja.
- U Nacrtu zakona predloženo je da se deca niža od 135 centimetara moraju prevoziti vezana u dečijm sedištima. Imajući u vidu praksu, kao i regulative Evropske komisije, predlažemo da se izmenama obuhvata deca niža od 150 centimetara. Predlažemo i pooštravanje kazni za kršenje tog člana zakona - saopštilo je ovo udruženje.
Ova odluka dolazi u vreme kada ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović najavljuje izmenu Zakona o bezbednosti u saobraćaju, kojim će se dozvoljeni nivo alkohola u krvi smanjiti sa 0,3 na 0,2 promila, ali i pooštriti pravila u saobraćaju. Takođe, ovim izmenama će se uvesti i mogućnost oduzimanja automobila vozačima koji se zateknu da upravljaju sa preko dva promila alkohola.
Policija i sudovi neefikasni
- Izmene zakona uvešće i ograničenja snage motora za mlade vozače do 80 kilovata, odnosno 107 konjskih snaga. Sve to je uslovljeno onim strašnim stvarima koje su se dešavale mladim vozačima. Tako mladi neće moći da upravljaju džipovima, mercedesima i trkačkim automobilima - izjavio je ministar Stefanović.
Međutim, da blaga kaznena politika i izmena postojećih zakonskih normi nije način da se putevi Srbije učine bezbednijim, činjenica je na koju upozorava Krsto Lipovac, profesor Bezbednosti saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu i bivši v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.
- Sadašnji zakoni pružaju odlične mogućnosti da se sankcionišu nesavesni vozači za najteže prekršaje. Međutim, propisi se ne sprovode. Sudovi i policija su neefikasni u otkrivanju i sankcionisanju najgorih prekršilaca. Ako u državi postoje vozači koji su više od 20 puta nekažnjeno činili najteže saobraćajne prekršaje, onda je to poraz sistema. Tada nije važan zakon jer kazne plaćaju samo naivni, a najbahatiji vozači ostaju nekažnjeni i rugaju se državi i svim građanima. Od države očekujemo da to zaustave - kategoričan je Lipovac.
Krivi i zakonodavci
On dodaje i da nije neophodno da se menja postojeći Zakon o bezbednosti u saobraćaju, već samo da se primenjuje postojeći i pooštri rad nadležnih.
- Sad hoćete da uvedete ozbiljna ograničenja i zabrane za sve mlade vozače, što će naneti više štete nego koristi, a neće rešiti problem. Mladići koji su neuhvatljivi za policiju, odnosno sudove i dalje će se ponašati na isti način i izazivati nezgode. Svemu tome doprinosi opšta neefikasnost policije i sudstva. To treba rešavati i prvo propisati, a zatim i u praksi sprovesti pošten sistem kažnjavanja najbahatijih vozača, ali i kreatora samog sistema koji su decenijama pošteđeni odgovornosti prema stradanju na putevima - objašnjava profesor Lipovac.
Kako bi se sprečila stradanja na putevima, ali i promenila kultura vozača u Srbiji, stručnjaci smatraju da je neophodno da se primene savremeni principi ne samo zakonski, već u okviru celog društva.
- Nije neophodno smanjivanje dozvoljenog nivoa alkohola u krvi. Postojeće odredbe u ovoj oblasti su veoma savremene. Međutim, neophodno je povećati stopu otkrivanja i sankcionisanja pijanih vozača, razvijati metode kontrole, obučavati i opremati policiju, sprovoditi kampanje. Tako se može mnogo više uraditi, nego prostim snižavanjem dozvoljene količine alkohola u krvi - dodaje Lipovac.
Na putu samo trezni
Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade Srbije i ministar saobraćaja smatra da kada neko vozi, ne može da pije.
- Ja nisam pravi sagovornik za te promile. Smatram da kada neko vozi, on onda ne može da pije. Običaj je u drugim zemljama da mladi ljudi u provod ne idu automobilima, već prevozom ili na neki drugi način. Mislim da bi bilo jako delotvorno da se uvede nula promila, ali ako struka kaže da je 0,2 dovoljno, onda to prihvatam - rekla je ministarka Mihajlović.
Karić, Mitrović, Cvijić...
Često zgražavanje izazivaju presude za saobraćajne nesreće u kojima su akteri poznate ličnosti u Srbiji. Narod smatra da su te presude nepravedne i da su mnogo blaže nego kad je reč o običnim građanima.
Tako je godinama pažnju izazivao slučaj Stefana Karića koji je skrivio saobraćajnu nesreću 29. aprila 2005. godine. Tada je pijan vozio BMW brzinom od 148 kilometara na sat i udario u banderu na Dedinju. Njegova saputnica Stanislava Pavlović teško je povređena i jedva ostala živa, ali je postala invalid. Na maratonskom suđenju Karić je osuđen na devet meseci kućnog pritvora sa nanogicom.
I voditeljka RTS Petra Cvijić bila je optužena da je izazvala saobraćajnu nesreću 9. januara 2012. godine u Beogradu, kad je pregazila Slobodana Bajića (73), koji je preminuo. Ona je oslobođena odgovornosti za ovu tragediju.
Poslednji u nizu koji je izazvao pažnju je Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića. On je izazvao smrt Andree Bojanić koju je udario svojim džipom 18. jula 2013. godine. Iako je posle nezgode pobegao s mesta nesreće, tužilaštvo je u postupku, kako navode mediji, odlučilo da ga ne goni što nije pružio pomoć pregaženoj devojci, s obrazloženjem da je već bila mrtva. To znači da će biti blaže kažnjen.
Vlast baš briga
Najvažnije za bezbednost na putevima i kažnjavanje bahatih vozača je ponašanje države. Profesor Lipovac kaže da nije moralno da onaj koji donosi zakone i promoviše ih u stvarnosti ne poštuje te propise.
- Plašim se da je težnja vlasti da drže sve pod kontrolom jedan od ključnih smetnji za unapređenje bezbednosti saobraćaja. Novac kojim treba da se finansira bezbednost u saobraćaju nenamenski se troši. Država ne uspeva da sankcioniše najteže prekršioce, nije uspostavila tehničke preglede vozila, osposobljenost vozača u skladu s propisima, procedure unapređenja bezbednosti puteva, ne radi indentifikaciju crnih tačaka, ne obavljaju provere bezbednosti puteva - objašnjava profesor Lipovac.
