I Piksi žrtveni jarac?
Međunarodna priča o tajnim računima građana Srbije u švajcarskoj ispostavi HSCB banke u srpskoj javnosti se ne stišava, a imena nekih od njih za koje država tvrdi da su "službena tajna" iskočila su u medijima.
Premijer Aleksandar Vučić, nedavno je obelodanio da vlast zna ko su ljudi koji su izneli novac u Švajcarsku, ocenivši da imaju "vrlo čudne biografije". Nije, međutim, saopštio njihova imena, jer je sada već bivši čelnik Poreske uprave Marko Marinković rekao da su službena tajna. Marinković je najavio da će od švajcarskih poreskih vlasti tražiti informaciju o računima tih građana, ali iznenada prepustio položaj prvog poreznika koleginici iz tajne službe Nataši Marković.
Ona se ne oglašava, pa su velom tajnovitosti obavijeni ne samo oni koji su novac iznosili iz zemlje, već i estradna utaja poreza i srpski tajkuni kao najveći poreski dužnici u zemlji. U potragu za spiskom klijenata HSCB banke krenuli su novinari srpskog Njusvika i, za sada, izbacili u javnost tri poznata imena sa spiska: biznismena Vuka Hamovića, poznatijeg kao trgovca strujom, Zorana Drakulića, čelnika Point grupe koji je za "Vesti" rekao da nema nikakav komentar na objavu da je imao novac u švajcarskoj banci i nekadašnjeg proslavljenog fudbalskog asa Dragana Stojkovića Piksija.
Nova saznanja o srpskim računima u Švajcarskoj, stručnjaku za sivu ekonomiju i utaju poreza Draganu Radoviću, deluju kao namerno plasiranje tri poznata imena u javnost da bi čitava priča otišla na drugu stranu. Argument pronalazi u prvobitno objavljenom medijskom spisku 19 potpuno anonimnih lica iz Srbije sa švajcarskim računima.
- Pitanje je zašto se sve odugovlači i kako je izleteo prvo poduži spisak anonimaca sa računima? Da li da pokrije neke poznatije ličnosti, kao što se i sada treba pitati da li dvojicom pomenutih biznismenima i nekadašnjim fudbalerom treba sakriti od javnosti političare koji su iznosili novac iz Srbije i da li su oni žrtveni jarci - tumači Radović za "Vesti".
On kaže da ako je Stojković kao jedan od najboljih fudbalera zaradio veliki novac i ima pravo da ga drži u kojoj hoće banci.
Država ponavljač
- Problem države je što ne želi da rešava ovakve stvari, a da hoće mogla bi za par meseci da sve dovede u red ukrštanjem primanja ljudi i bogatstva koje imaju. To je posao za osnovce, a kod nas ne mogu da urade ni akademici - ocenio je Dragan Dobrašinović.
On dodaje da ako je Dragan Stojković bio pominjan vezano za prodaju fudbalera Crvene zvezde, dok je bio predsednik tog kluba, onda je normalno da se to istraži do kraja.
- Biznismeni imaju kompanije, a kad firma uplaćuje novac fizičkom licu to je podložno kontroli, a jedino ako neko uplati banci novac "na ruke" to je skrivanje tragova tokova - objašnjava Radović koji smatra da je banka sa 130.000 klijenata iz 200 zemalja, ćutala u sopstvenom interesu, jer je "prala novac" nekih od njih uz vrlo visoku proviziju.
Skreću pažnju na nebitne priče
Dragan Radović kao paralelu sa ovom medijskom bombom daje slučaj vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića, sa dilemom da li je ovaj biznismen uhapšen da se ne hapse druge velike glave.- Nekako se čini da se pažnja građana sa bitnih prebacuje na nebitne priče, pa samo možemo da se pitamo zašto je u medijima na dan kada je trebalo da saznamo više o važnih razgovorima Beograda i Prištine, glavna vest bila da je Dragoslav Kosmajac, okaraktersan kao najveći narko diler u zemlji, pušten uz veliku kauciju - kaže Radović.
Sličnog mišljenja je i Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija, koji kaže da deluje da se jednom pričom zatrpava druga, čime se, prema njegovoj oceni sve obesmišljava i uspešno prikriva.
- Poreski i drugi organi moraju da identifikuju sve osobe koje imaju novac u švajcarskoj banci i da utvrde poreklo tog novca. Odakle tim anonimusima iz Srbe stotine hiljada evra, kako su došli do tih para i da li su oni ili neko drugi stvarni vlasnici novca. Mora da se utvrdi da li je to novac otet od građana Srbije, da li je država pokradena pljačkaškim privatizacijama ili nameštenim tenderima i da odgovaraju - kaže Dobrašinović za naš list i dodaje da ako se ispostavi da su pošteno zaradili, nemaju brige, jer ih niko ih neće dirati.
Šta je sa of-šor kompanijama?
Neka od lica iz Srbije koja drže novac u HSCB banci su vlasnici of-šor kompanija, pa Aleksandar Stevanović ukazuje da bi država trebalo ozbiljno da se pozabavi ovim firmama iz poreskog raja. - Takve firme moraju imati drugačiji tretman, odnosno trebalo bi da ne mogu da privatizuju preduzeća u Srbiji, niti da posluju, ako ne registruju firmu u Srbiji. To što nije tako je naša anomalija, kao što je apsurd zaostao iz Titovog vremena da naša fizička lica ne mogu da imaju račune u inostranstvu, jer čine devizni prekršaj - objasnio je Stevanović.
Novac se, kako kaže, Aleksandar Stevanović, nekadašnji savetnik bivšeg ministra privrede Saše Radulovića iznosi iz Srbije zbog visoke pravne nesigurnosti u zemlji.
- U Srbiji nikada nije uspostavljen sistem, već se vlast bavila samo posledicama, pa deceniju i po od političkih promena građani ne veruju državi i ne prestaju da sklanjaju novac van granica. Kada bi zemlja bila sigurna za ulaganja i biznis niko ne bi iznosio pare, ali smo zemlja u kojoj se samo najavljuju najave. Bolje bi bilo zasući rukave i prionuti poslu, nego najavljivati, a ne raditi ništa - istakao je Stevanović.
Čudna švajcarska priča
Čitava afera o najvećoj bankarskoj utaji u istoriji, bizarno je iskočila iz propale vanbračne veze kompjuterskog analitičara Erva Falčanija i njegove koleginice, željnih da započnu novi život uz pomoć finansijskih tajni slavnih i moćnih, političara i ljudi pod sankcijama UN, koja su uz pomoć službenika HSBC-a u Švajcarskoj godinama prala ogromne sume novca, stupili su pod drugim imenom u kontakt sa bankama u Libanu pokušavajući da prodaju podatke. Pokušaj je propao, a iz Libana švajcarskim kolegama diskretno je naznačeno da neko hoće da trguje informacijama. Ljubavna veza je ubrzo propala, a ostavljena žena švajcarskim vlastima otkrila je identitet Falčanija koji je pobegao u Francusku.
