Crni fondovi za Al Kaidu i drogu
Skandal "Svisliks" o postojanju planetarne mreže za utaju poreza pokazao je, između ostalog, da je u banci HSBC u Ženevi račune imalo i dvadesetak šeika i prinčeva iz Saudijske Arabije za koje se još od 2002. godine zna da su finansirali Al Kaidu.
Švajcarski list na nemačkom jeziku "Tagesajncajger", koji je učestvovao u istraživanju Konzorcijuma za istraživačko novinarstvo iz Vašingtona, prenosi ovo otkriće pricizirajući da su američki istražioci zajedno sa bosanskim kolegama 2002. godine ušli u Fondaciju za dobročinstva u Sarajevu i prilikom premetačine pronašli diskove koji su između ostalog sadržali i folder sa nazivom "Priča o Osami" s podacima o finansiranju Osame bin Ladena, lidera terorističke organizacije Al Kaida.
Istražioci su tada pronašli dokumenta na arapskom koja sadrže listu od dvadesetak imena - velikih donatora Al Kaide i ovu finansijersku mrežu nazvali Zlatni lanac. Iza ovog naziva krili su se bogati lideri država Arapskog zaliva od kojih su mnogi vlasnici velikih svetskih grupa ili njima upravljaju.
Marti: Ovo je tek početak!
Bivši švajcarski javni tužilac i nekadašnji senator Dik Marti, poznat po otkriću velikih kriminalnih afera devedesetih i po izveštaju o trgovini organima na Kosovu, izjavio je da će posle otkrića afere "Sviliks" biti neophodno otvaranje krivične istrage o mogućem pranju novca u banci HSBC i da otkrićima svakako nije kraj.
Iskusni švajcarski tužilac zna o čemu govori.
Britanski dnevnik "Sandej tajms" objavio je zatim 2003. godine tekst o Zlatnom lancu navodeći ime jednog od saudijskih uglednika kao finansijera terorističkih akcija.
Sada, po izbijanju afere "Svisliks", pregledajući disk s podacima o klijentima banke HSBC, novinari "Tagesajncajgera" zaključili su da su računi članova Zlatnog lanca u periodu od 2005. do 2007. godine i dalje bili otvoreni u švajcarskom ogranku HSBC.
"Bar u tri slučaja banka je ostavila otvorenim račune vlasnika koji su javno bili osumnjičeni za finansiranje terorizma", piše "Tagesajncajger" i dodaje da je bilo dovoljno da bankari čitaju novine.
Malo je verovatno, dakle, da banka HSBC nije znala ko su njeni klijenti. Jednostavno, navodna borba protiv finansiranja terorizma je politička priča namenjena glasačima koje niko ništa i ne pita. Već sada je jasno da je banka sledila načela da novac nema mirisa pomažući bogatašima iz 200 zemalja da za samo dve godine (od 2005. do 2007) utaje 180 milijardi evra. Među klijentima su biznismeni, diktatori, političari, kraljevi, sportisti, umetnici i kriminalci umešani u trgovinu drogom.
Sve ovo nije toliko ni čudno ako se iz blizine pogleda biografija HSBC, jedne od najvećih privatnih banaka na svetu, koja je od od svog osnivanja u prvoj polovini 19. veka bila umešana u trgovinu drogom.
HSBC znači "Hongkong i Šangaj banking korporejšen". Kako u jednom tekstu objašnjava Erik Tusen, profesor na univerzitetu u Liježu i autor knjige "Bankokratija", HSBC je osnovana u vreme britanske pobede u dva "opijumska" rata protiv Kine (od 1839. do 1860), u toku kojih je kineski car bezuspešno pokušavao da se suprotstavi britanskoj trgovini opijumom koji je uništavao njegovu zemlju i značajno smanjio njenu moć.
London je osnovao koloniju u Hongkongu gde je 1865. osnovao banku HSBC. U to vreme opijum je činio 70 odsto robe koja je bila u pomorskom tranzitu kroz Hongkong. Posle komunističke revolucije Hongkong će ostati odvojen od Kine kao britanska teritorija. Banka HSBC premestiće sedište u London tek 1993. pre prisajedinjenja Honkonga Kini. Banka HSBC i dalje ima ključan značaj za Hongkong jer ona emituje 70 odsto hongkonških dolara.
Upravlja i Kinom
Profesor Erik Tusen smatra da ova banka ima ključnu ulogu u lancu pranja novca u koji je uključena nova bogataška klasa koja upravlja Kinom. Prošle godine HSBC imala je 260.000 zaposlenih u 75 država sveta i 54 miliona klijenata. Uvaženi profesor nabraja brojne druge kriminalne aktivnosti ove banke kao što su prevarantske aktivnosti na berzi, prodaja prevarntskih osiguranja...
Zbog toga može da se čuje mišljenje profesora da banka HSBC treba da bude zatvorena, njena uprava da ostane bez posla, i to bez nadoknade, i da im se sudi. U Švajcarskoj banakare kontrolišu jedino oni sami okupljeni u jednom telu koje se zove FINMA i koje izgleda ne vidi "ni kada slonovi prolaze".
Službenik ukrao podatke
Neki švajcarski novinari tvrde da afera "Svisliks" nije plod novinarskog istraživanja, već podsećaju da je reč o klasičnoj provali podataka. Pre šest godina Erve Falćijani, službenik HSBC, ukrao je podatke za period od 2005. do 2007. godine i pobegao sa njima u Francusku, koja od tada odbija da ga izruči švajcarskim vlastima.
Falćijani tvrdi da je ovo učinio iz idealizma jer "u ovakvom svetu ne treba da živimo" i od pre neki dan je prihvatio da bude savetnik Podemosa, levičarske stranke u Španiji, slične grčkoj Sirizi. Faktički, 50 svetskih dnevnika objavili su preko Konzorcijuma za istraživačko novinarstvo sve ono što se nalazilo na Falćijanijevom disku - i ništa više, za sada.
