Kosovo oteto i prokleto
Pečat sedmogodišnjici samoproglašene državnosti južne srpske pokrajine dali su beda i potpuno beznađe koje su kosovske Albance naterali na masovnu bežaniju ka zemljama Evropske unije, držanje vlasti u Prištini na klimavim nogama, veliki ulični protesti opozicije i odlazak Srba iz tamošnjih institucija.
Ovo skoro haotično stanje, opterećeno je i nizom nerasvetljenih zločina nad Srbima, i nealbancima, uključujući i trgovinu ljudskim organima, ali i gomilu drugih nerešenih problema i pitanja. Na Zapadu se još uvek "gleda kroz prste" trgovini belim robljem i narkoticima zbog kojih je Kosovo u nekim moćnim krugovima EU steklo naziv "balkanska Kolumbija".
Zaboravili na pouke Rajsa
Posle dva veka prolivene krvi i stradanja, vlast u Beogradu prepušta Kosovo bez pritiska, dragovoljno, zarad ulaska u EU. To je svojevrstan paradoks i nijedan narod tako nešto nema, ali pretpostavimo da će političari jednog dana snositi za to odgovornost - kaže Marko Jakšić i podseća na zaključak Arčibalda Rajsa da nije krivica na srpskom narodu, već da elita nije ništa uradila za njih.
Vlast u Prištini je godišnjicu proslavila celodnevnim svečanostima u jeku bega čitavih porodica Albanaca sa Kosova. Taj masovni odlazak, srpski ministar rada Aleksandar Vulin vidi kao najbolju ocenu tzv. nezavisnosti. Dodaje da je narod video da Kosovom vlada nekoliko porodica i da klanovi određuju njihovu sudbinu.
- Ne beži se iz uređene i dobre zemlje i ne možete činjenicom što vas je neko priznao za nešto da postanete država - poručio je Vulin.
Srbija za svoju nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet, prema navodima direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, ima stabilnu podršku u Savetu bezbednosti, najvišem telu Ujedinjenih nacija.
Čelnica nevladine organizacije Evropski pokret Srba i nekadašnja političarka Rada Trajković smatra da se sedam godina posle proglašenja nezavisnosti pokazalo da to nije zadovoljilo Albance, jer da jeste, kako kaže, ne bi u kolonama napuštali Kosovo. To, ukazuje ona, govori da se nezavisnost kao projekat međunarodne zajednice pokazao neuspešnim i da ga treba revidirati.
- Danas od nekih tamo čujem da se žale što su ih prošle godine priznale samo četiri zemlje, a s obzirom na to da oni nisu zadovoljni nezavisnošću i proces priznanja je nerealan, pa međunarodna zajednica treba da revidira takvu odluku i rešenje nađe u regionalnom kontekstu - ocenila je Trajkovićeva za "Vesti".
Pročitajte još:
* Čuvajte Kosovo, srpsku Judeju!
* Ban Ki Mun zabrinut zbog Kosova
Ističući da Srbi na Kosovu ne bi preživeli bez podrške Srbije i njenih institucija, ona kaže da je Briselski sporazum Srbima nametnuto rešenje.
- Kao što je Slobodan Milošević nametao Albancima rešenja, pa je bilo loše, srpska vlast sa delom međunarodne zajednice nameće nam taj sporazum koji ne prihvatamo - ukazala je naša sagovornica.
Vulinovi žrtveni jarci
- U briselskim pregovorima nema Srba sa Kosova i Metohije, a i kada je reč o srpskim predstavnicima vlasti na KiM, glavnu reč ne vode ljudi iz najjače Srpske napredne stranke, već su ovde na položajima kadrovi male partije Pokret socijalista Aleksandra Vulina. Očito će naprednjaci kad im to bude trebalo, odgovornost za stanje na KiM svaliti na Vulinove kadrove - kaže Ranđel Nojkić.
Dugogodišnji predstavnik Srba sa Kosova Ranđel Nojkić objašnjava da se posle sedam godina videlo da od te države Kosovo nisu ni siti stomaci, ni život normalan. Osvrćući se na pokušaje da Srbi budu uvučeni u tamošnje institucije, kaže da od toga nije bilo ništa, osim što se ministar Jablanović, bez objašnjenja zašto je smenjen, ispostavio kao žrtva.
- Vidimo i da su onemogućavanjem Srba da posete domove i grobove najbližih u Đakovici prekršena osnovna ljudska prava, a da Albanci sa Kosova mogu da idu po Srbiji. Ništa od obećanja Srbima nije ispunjeno, a kriza na Kosovu je nekima u međunarodnoj zajednici, koliko vidim, otvorila oči, jer stižu osude ponašanja Prištine - kaže Nojkić za naš list i upozorava da daljom podrškom Kosovu međunarodna zajednica stvara beskonačni lanac mogućih nezavisnosti delova drugih država.
Demaći: Jadna država!
Poznati politički aktivista Adem Demaći je rekao da ovo nije Kosovo koje je on sanjao.
- Kosovo je u ovih sedam godina mnogo zaostalo, posebno u sferi privrede koja je razvojni motor za ostale segmente kao što su obrazovanje, zdravstvo - rekao je Demaći.
On je naveo da postoji jedan sloj ljudi koji su se "instalirali na vlasti", što je najveća greška koja mnogo košta.
- Našu jadnu državu ugrožava politizacija. Imamo užasnu politizaciju na svakom nivou jer su isključivo postavljeni partijski ljudi koji su neprofesionalni - rekao je Demaći.
Dok su Srbi sa KiM, prema rečima funkcionera opozicione Demokratske stranke Srbije Marka Jakšića, tih sedam godina protiv nezavisnosti, Beograd se, nažalost, ne protivi suštinski, već samo deklarativno.
- Od 2008. i Borisa Tadića do danas se učestvuje sa Zapadom u stvaranju još jedne albanske države na Balkanu. Radi se po onoj "da se Vlasi ne dosete", povlačenjem Srbije iz ovdašnjih institucija i organizacija, čime se uklanjaju elementi srpske državnosti, da bi Kosovo zaista postalo nezavisno - istakao je Jakšić u izjavi za "Vesti".
Nerasvetljeni zločini
Niz zločina nad kosovskim Srbima ostao je nerešen, iako je od nekih prošla decenija i po. Zločini i ubistva odigrala su se u logoru Klečka nad Srbima, a poznato je i da je Gnjilanska grupa mučila i svirepo ubijala civile u drugoj polovini 1999. Iste godine je u Starom Grackom, kod Lipljana, iz zasede ubijeno 14 žetelaca srpske nacionalnosti, a februara 2001. je u napadu na autobus Niš ekspresa kod Livadica poginulo 12 Srba, od kojih je najmlađa žrtva imala dve godine, a povređeno je 43. U avgustu 2003. ubijena su srpska deca u Goraždevcu, da bi marta 2004. bio izvršen veliki pogrom Srba sa Kosmeta kada je ubijeno 19 ljudi i spaljen veliki broj srpskih kuća i verskih objekata.
