Tužbe za genocid: U utorak presuda u sporu Hrvatska-Srbija

Dugogodišnji spor između Hrvatske i Srbije po međusobnim optužbama za genocid tokom rata u Hrvatskoj, 1991-95, biće u utorak, 3. februara, okončan presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Beta/AP

Glavni pravni zastupnik Srbije: Saša Obradović:

Na zasedanju najvišeg sudskog organa UN, koja će početi u 10 sati, presudu će pročitati predsednik suda Petr Tomka iz Slovačke.

Proces je 1999. godine pokrenuo zvanični Zagreb, tužeći vlasti u Beogradu za genocid koje su snage SFRJ i SR Jugoslavije navodno počinile na hrvatskoj teritoriji. Srbija je kontratužbu za genocid - koji su, kako tvrdi, hrvatske snage počinile nad Srbima iz Kninske krajine, tokom i posle operacija Oluja, 1995 - podnela 2010. godine.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih

oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".

Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine.

U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.

Vlasti u Zagrebu su tužbom zatražile da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u avgustu 1995, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.

Genocid je, kako se navodi u kontra-tužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.

Glavna rasprava u sporu održana je u haškoj Palati mira od 3. marta do 1. aprila prošle godine, posle opsežne razmene pisanih podnesaka koja je trajala godinama. Međunarodni sud pravde se, prethodno, u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.

Hrvatska je, 21. marta prošle godine, pozvala Međunarodni sud pravde da Srbiju osudi za genocid nad hrvatskim stanovništvom tokom rata u toj republici 1991. i obaveže je da nadoknadi pričinjenu ratnu štetu.

Hrvatski pravni tim zatražio je da sud Srbiji naloži i da sudi svima koji su počinili "genocidne" zločine u Hrvatskoj; da pruži informacije o 865 osoba koje se još vode kao nestale i da vrati oko 25.000 kulturnih i istorijskih predmeta oduzetih tokom ratnih sukoba.

Zastupnica Vesna Crnić Grotić tvrdila je da je Hrvatska dokazala optužbu da je Srbija počinila genocid nad Hrvatima na jednoj trećini hrvatske teritorije, u okviru plana za stvaranje Velike Srbije. Protagonisti genocida bili su JNA, srpske paravojske i lokalne snage, čiji su visoki pripadnici za zločine u Hrvatskoj bili osuđeni pred Haškim tribunalom, naznačila je hrvatska zastupnica.

Sedam dana kasnije, 28. marta 2014., Srbija je od najvišeg suda UN zatražila da utvrdi da je Hrvatska tokom operacije Oluja, počinila genocid nad Srbima iz Kninske krajine.

Istovremeno, pravni zastupnici Srbije, predvođeni Sašom Obradovićem, zatražili su da se sud proglasi nenadležnim za tužbu Hrvatske protiv vlasti u Beogradu zbog genocida navodno počinjenog nad Hrvatima 1991, zato što u to vreme Srbija još nije zvanično postojala kao suverena država.

Alternativno, Srbija je zatražila da optužba Hrvatske bude odbačena kao neosnovana.

Srbija je od 17 sudija zahtevala i da utvrde da je Hrvatska prekršila međunarodnu Konvenciju o genocidu i time što još nije kaznila počinioce najtežeg krivičnog dela.

Međunarodni sud pravde trebalo bi, po srpskoj delegaciji, da Hrvatskoj naloži da odmah kazni počinioce, kao i da ukine "Dan pobede i domovinske zahvalnost" kao državni praznik zbog toga što je 5. avgust "dan pobede genocidne operacije Oluja".

Srbija traži i da Hrvatska plati odštetu žrtvama i gubitke izazvane genocidom, kao i da uspostavi sve neophodne uslove za bezbedan povratak Srba u Hrvatsku.

Glavni pravni zastupnik Srbije Saša Obradović izrazio je, tokom rasprave u Hagu, "iskreno žaljenje" vlade u Beogradu zbog svih žrtava rata u Hrvatskoj, bez obzira na nacionalnost, podvlačeći, međutim, da u tom sukobu nije bilo genocida nad Hrvatima.

Zastupnik Srbije naglasio je da "Hrvatska nije pred sud izvela nijedan dokaz - dokument ili izjavu svedoka - o postojanju genocidne namere kod vođstva Republike Srbije, JNA ili Srba iz Hrvatske".

Nasuprot tome, tvrdio je tada Obradović, ključni dokaz da su hrvatske vlasti imale "genocidnu nameru" tokom operacije Oluja su transkripti razgovora hrvatskog vođstva na Brionima, u danima uoči ofanzive, tokom kojih se predsednik Franjo Tuđman zalagao za "nestanak" krajiških Srba.

Glavna zastupnica Hrvatske Vesna Crnić-Grotić rekla je, tokom glavne rasprave u Hagu, da je SRJ, pod vođstvom Slobodana Miloševića organizovala, podstakla i počinila "genocidnu kampanju" u Hrvatskoj, u nameri da "delimično ili potpuno uništi" tamošnje nesrpsko stanovništvo.

Miloševića je označila kao kreatora te "kampanje". Ideja Velike Srbije, kazala je Crnić-Grotić, zaživela je 1986., a od 1990. Milošević je pokrenuo "genocidnu kampanju" u Hrvatskoj. Počela je "govorom mržnje protiv Hrvata" koja je "otvorila vrata genocidnim aktima".

Zastupnica Hrvatske tvrdila je i da Srbija "traži utočište" u činjenici da niko nije bio optužen, ni osuđen za genocid u Hrvatskoj pred Haškim tribunalom. "To ne znači da genocida nije bilo, niti propusta da se on spreči".

U odbacivanju srpske kontratužbe, delegacija Hrvatske oslanjala se na pravosnažnu oslobađajuću presudu koju je komandantu operacije Oluja, generalu Antu Gotovini, izrekao Haški tribunal.

Ta presuda, po hrvatskim zastupnicima, dokazuje da ni Brionski transkripti, ni događaji koji su usledili tokom Oluje "ne dokazuju postojanje genocidne namere" hrvatskih vlasti i snaga da unište krajiške Srbe.

Posmatrači u Hagu ocenjuju da su šanse da sud Srbiju ili Hrvatsku proglasi odgovornom za genocid izuzetno male zbog toga što je izuzetno teško dokazati "genocidnu nameru" države da uništi etničku grupu, ali i zbog činjenice da pred Haškim tribunalom, na čiju se praksu sud oslanja, niko nije ni optužen ni osuđen za genocid u Hrvatskoj.