Srbija mora još da se izvinjava!
Parlamenti Hrvatske i Bosne i Hercegovine (BIH) nemaju nameru da u skorije vreme usvoje rezolucije kojom se osuđuju zločini počinjeni nad Srbima, kao što je to nedavno učinila Skupština Srbije usvajajući deklaraciju o Srebrenici, piše "Blic“.
U Zagrebu insistiraju da to prethodno učini Beograd i osudi ubistva "15.000 Hrvata“, dok u Sarajevu kažu da bi glasali za takvu rezoluciju, ali samo u skladu sa pravosnažnim presudama Haškog tribunala i Suda BiH.
Šef poslaničkog kluba HDZ u hrvatskom Saboru Andrija Hebrang kaže za beogradski dnevnik da se prethodno za zločine nad Hrvatima u ime Srbije mora izviniti predsednik Boris Tadić.
Hebrang tvrdi da pravog izvinjenja sa srpske strane nije ni bilo iako je Tadić svojevremeno rekao da mu je žao ako su neki predstavnici srpskog naroda počinili zločine nad Hrvatima. "Žao mi je“ nije isto što i "izvinjavam se“, smatra Hebrang. Takođe, nije dobra formulacija ni "ako je neko počinio zločin“, jer njih je sigurno bilo, objašnjava Hebrang.
On dalje navodi da je tokom "agresije Srbije na Hrvatsku“ pobijeno oko 15.000 Hrvata, od kojih su 8.000 civili, dok je po njegovim informacijama u akciji Oluja ubijeno svega 140 Srba. Hebrang dodaje da nema informaciju koliko je Srba pobijeno tokom rata u Hrvatskoj i tvrdi da o proterivanju nekoliko stotina hiljada ljudi tokom Oluje nema ni govora.
Mada su pozdravili usvajanje rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije, bošnjački lideri ni ne nagoveštavaju da će u skorije vreme preduzeti konkretne korake ka osudi zločina počinjenim nad srpskim narodom u BiH.
Da bismo glasali "za osudu bilo kog zločina počinjenog nad bilo kojim narodom u proteklom ratu on mora biti utvrđen kao zločin pravosnažnom presudom Međunarodnog suda pravde, Haškog tribunala ili Suda BiH“, kaže Damir Arnaut, savetnik za pravna pitanja Harisa Silajdžića, predsednika Predsedništva BIH.
Sulejman Tihić, predsedavajući Doma naroda parlamenta BiH i predsednik SDA kaže da u ovom trenutku nije realno osuditi zločine počinjene nad Srbima, s obzirom na to da u Predstavničkom domu nikada nije rešeno pitanje deklaracije o Srebrenici, kao neki preduslov za svaku drugu deklaraciju.
