Čudom preživeo NATO avione
Ovih se dana navršava punih 25 godina od dana kada su snage NATO-a izvele prvu ofanzivnu vojnu akciju na području bivše Jugoslavije. Na taj događaj, do sada malo poznat javnosti, u opširnoj reportaži i kroz svedočenje srpskog pilota podseća internet-portal Tageblat iz Luksemburga.
Kada je svanula zora 28. februara, sada već davne 1994. godine, kapetanu Zlatanu Crnaliću (55), pilotu vojske bosanskih Srba, nije se činilo da će taj dan i zadatak koji je pred njim stajao biti drugačiji od mnogih drugih koje je ispunjavao tokom građanskog rata na području Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Sa još petoricom pilota, svojih ratnih drugova, poleteo je sa aerodroma Udbine, koji se nalazio na području današnje Republike Hrvatske, ali tada je još bio pod kontrolom tamošnjih Srba. Cilj je bio neutralisanje fabrike oružja i municije u Novom Travniku, gradu koji je pod svojom kontrolom imala Armija BiH, ali sastavaljena u većini od pripadnika bošnjačkog naroda.
Neočekivani napad
Na ovom mestu treba podsetiti da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, još 1992. godine, na samom početku oružanih sukoba na području današnje BiH, doneo Rezoluciju o zabrani letenja za sve zaraćene strane.
Ali, vojne avione imali su samo Srbi, koji su u tom trenutku kontrolisali oko 70 odsto teritorije BiH, dok je hrvatska i bošnjačka strana raspolagala jedino helikopterima. U aprilu 1993. godine NATO je dobio mandat da operaciju zabrane leta, pod nazivom "Deni flajt" sprovede u delo.
- I do tada smo se sretali sa američkim pilotima i njihovim avionima koji su bili angažovani u toj operaciji, ali se uvek sve završavalo upozorenjima, zahtevima da se "ilegalni letovi odmah okrenu od planiranog cilja" ili naredbama za što brže sletanje - ispričao je Crnalić.
Ali, ovoga puta nije bilo tako. Šest aviona tipa jastreb 21 istreslo je smrtonosni teret na fabriku u Novom Travniku i onda se, po prethodnom dogovoru, "razbilo" na parove da bi različitim rutama krenuli da se vraćaju u bazu na aerodrom Udbine.
- Ja sam leteo u paru sa majorom Urošem Studenom. Iznenada, iznad nas su se pojavila dva američka lovca tipa F-16. Shvatio sam da će nas napasti, a tada još nisam znao da je američki pilot Robert G. Vrajt već oborio dvojicu mojih kolega, koji nisu uspeli da se katapultiraju i poginuli su. A sada su se Vrajt i njegov kolega pilot Skot O' Grejdi namerili na mene i Studena - ispričao je srpski pilot.
Brišući let
Vrajt je ispalio raketu i njome pogodio avion majora Studena, a on je videvši da ne može da spase letelicu uspeo da iskoči iz aviona i tako je ostao živ.
- Ja sam, međutim, za vratom i dalje imao O' Grejdija. O nekakvoj borbi sa njim nisam ni pomišljao jer je njegova letelica za deset kopalja bila naprednija i bolje naouružana od mog aviona. Pokušao sam samo da brišućim letom, na što nižoj visini, sačuvam goli život - seća se kao da je juče bilo srpski pilot.
- Tada je u blizini mog aviona odjeknula razorna eksplozija, najverovatnije su raketu "privukli" kablovi strujnog dalekovoda pored kojih sam proleteo. Izgubio sam radio-vezu, desni mlazni motor nije radio, shvatio sam da mi je oštećen tank sa gorivom i da gubim kerozin. Povukao sam avion nagore želeći da se katapultiram, ali shvativši da se nalazim iznad neprijateljske teritorije od toga sam odustao. Odlučio sam da idem na sve ili ništa i vratim se na Udbinu, tim pre jer me pilot O'Grejdi nije više pratio i napadao verujući da ću se uskoro srušiti.
Na kraju se ispostavilo da je Zlatan Crnalić bio jedini koji se svojom letelicom vratio iz akcije: trojica njegovih drugova pilota su poginuli, a vojska bosanskih Srba izgubila je u toj akciji pet aviona.
- Američkim pilotima, čija sam imena saznao godinama kasnije, ni onda ni danas ništa ne zameram. Kao i ja samo su obavljali svoj posao - kaže Crnalić, koji danas, mada je vojni penzioner, radi kao instruktor letenja na civilnim avionima na banjalučkom aerodromu.
Snimljen i film
Interesantno je da je pilota Skota O'Grejdija protivvazdušna odbrana vojske bosanskih Srba nekoliko meseci kasnije oborila u blizini Banjaluke. Sedam dana se skrivao po šumama Bosanske krajine pre nego su ga, uplakanog od straha (navodno su tamošnji stanovnici hteli da ga linčuju) američki marinci locirali i spasli. O tom događaju kasnije je u Holivudu, u stilu američke propagandne mašinerije koja je godinama kasnije Srbe uvek prikazivala kao "loše momke", snimljen i igrani film sa zvučnim glumačkim imenima.
Tragična pogibija sina
Zlatana Crnalića pogodila je godinama kasnije teška porodična tragedija. Sin Alen (23), koji je krenuo očevim stopama i imao dozvolu sportskog pilota, 20. maja 2012. godine poleteo je sa banjalučkog aerodroma sa četvoro padobranaca. Iz sve do danas nerazjašnjenih okolnosti mali avion se zapalio i eksplodirao. U nesreći su poginuli Crnalićev sin i četvorica padobranaca.
