Mladi, čuvajte srpske korene
Episkop srednjoevropski gospodin Sergije (Karanović) Srbima u otadžbini i širom sveta čestita Božić drevnim pozdravom "Mir Božji, Hristos se rodi", želeći takođe svima "srećno i blagosloveno 2015. leto blagosti Gospodnje" .
- Praznik rođenja našeg Spasitelja jeste jedan od najvećih Gospodnjih praznika u godini. Nama ovde u dijaspori, daleko od svojih ognjišta i svoga rodnog kraja, svakako jeste i trebalo bi da je velika radost sam praznik rođenja Hristovog. Tu radost mi Srbi možemo osetiti ne samo na dan praznika, kada se okupljamo oko svojih svetih hramova, već i ranije, tj. onda kada započinjemo božićni post pripremajući se za doček Božića - ističe vladika Sergije u prazničnom razgovoru za "Vesti".
Vaše preosveštenstvo u čemu se ogleda značaj Božića?
-Značaj praznika je veliki, to je izmirenje neba i zemlje jer nam spasenje ovog sveta dolazi od Hrista koji se upravo rodio u našem telu. Bog postaje čovek, da bi čovek postao bog po blagodati.
Koje su Vaše najlepše Božićne uspomene?
- Božićne uspomene su nezaboravne. Kad sam bio mali, ne mogu a da se ne setim odlaska u hram, u Bačkoj Palanci gde sam odrastao, na rano božićno jutrenje. Bilo je to u rane sate oko pet ujutro. Ostalo mi je u sećanju predivno pojanje božićnih pesama, mnoštvo naroda koji je hrlio ka svome svetom hramu, i svakako liturgija u kojoj sam učestvovao čitajući naizmenične pesme - antifone. Sećam se i Badnjeg dana, kad su oci sveštenici, sa narodom nosili veliki badnjak ne samo oko hrama, nego i ulicama Bačke Palanke, na fijakerima, uz pojanje pesme: Rođenje Tvoje Hriste Bože zasija svijetu kao svijetlost... Na Božić se sećam i porodičnog sabirinja, koji mi uvek bio uzor, pogotovo u današnjoj službi i misiji, koju mi je Bog poverio. Jer bez zajednice nema ni Crkve ni društva.
Čestitka "Vestima"
- Zahvaljujem se "Vestima" na pozivu za intervju i želim svako dobro od Hrista Bogomladenca. Takođe, svim eparhiotima Eparhije srednjoevropske i svim ljudima dobre volje upućujem srdačne čestitke povodom božićnih praznika. Želeći svima Mir Božiji, na Božić, i srećno i blagosloveno 2015. leto blagosti Gospodnje, sve vas pozdravljam uz naš drevni pozdrav: MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI! - VAISTINU SE RODI! - poručio je vladika Sergije.
Šta biste za Božić poručili ne samo Srbima u Vašoj eparhiji, već i svima koji su rasuti širom sveta?
-Moja poruka jeste poruka mira, a to je i sama poruka Božića, odnosno Spasitelja sveta, koji nam donosi mir svoj, gde se izmiruje, kao što sam napomenuo nebo i zemlja. Božić je, dakle, postao način na koji mi hrišćani gledamo na život. Božić je naš vid, to nam i čuveni Njegoš cetinjski peva: "Nema dana bez očinjeg vida, niti slave do Božića." Možemo i reći da kakav vid - pogled imamo na Božić, takvi smo ljudi. Zato, starajmo se da u prazniku Božića, vidimo našu ljubav prema samome Bogu i ljubav prema bližnjem.
Kako biste sumirali Vašu dosadašnju arhipastirsku misiju?
- Eparhija srednjoveropska je jedna od većih prostorno eparhija naše Srpske crkve u dijaspori. S obzirom na to da sam ovde tek četiri meseca, obišao sam veće gradove i mogu reći da sam video dosta toga. Naroda ima dosta, hvala Bogu, i narod je blagorodan, pun ljubavi i poštovanja prema svojoj svetoj Crkvi. Osetio sam da je narod žedan reči jevanđeljske, i kao episkop Crkve, a to sam napomenuo i na svojoj hirotoniji, širiću ljubav jevanđeljsku. Hramovi koje sam obilazio su uglavnom vrlo lepo uređeni, sveštenici redovno vrše bogosluženja. Ono čemu se radujem najviše jeste da ima i dosta dece koja aktivno učestvuju u bogosluženjima i u drugim kulturnim oragnizacijama.
Sa kojim ste se iskušenjima i problemima suočili na tlu Nemačke?
-Što se tiče problema, u eparhiji, ne bih mogao posebno ništa da naglasim, ali mišljenja sam da je potrebno još mnogo rada, na duhovnom usavršavanju našega naroda, a tako isto i kulturno-prosvetnom unapređenju naše omladine, koja treba da očuva svoj i duhovni i nacionalni identitet. Eparhija, ako Bog da u budućnosti skorijoj trebalo bi da reši svoj status, da dobije kao i sve ostale crkve, pravo javnosti, što bi nam u mnogo čemu olakšalo unapređenje naše duhovne zajednice u Nemačkoj, ali i ugled kod drugih naroda.
Šta bi preseljenje sedišta Vaše eparhije u Frankfurt značilo srpskom narodu u Nemačkoj?
-Moj susret sa gradonačelikom Frankfurta, gospodinom Peterom Feldmanom 30. decembra je sigurno vrlo bitan jer nam je i gradonačelik pokazao svoju podršku i volju u unapređenju naše zajednice u Frankfurtu. Kao što je svima poznato, u Frankfurtu je kupljen predivan i veliki hram za našu Crkvu i narod, koji će imati veliki značaj u budućnosti. Bilo je i napomene prilikom našeg susreta, odnosno otvoren poziv od samog gospodina Petera da sedište eparhije prebacimo u Frankfurt, ali o tome kada dođe vreme.
Koliko ste zadovoljni aktivnostima sveštenoslužitelja u Eparhiji srednjoevropskoj, ne samo u bogoslužbenom smislu, već i na planu rada sa pastvom poput veronauke, negovanja srpskog identiteta kod mladih naraštaja, očuvanja svetosavske tradicije, srpskog jezika, itd ?
-Što se tiče aktivnosti na prostoru naše eparhije, trudimo se da širimo Hristovu ljubav i držati se onih Hristovih zapovesti: "Idite i naučite sve narode krsteći ih, u ime Oca i Sina i Svetoga duha!" Skoro svaka Crkvena opština i parohija redovno održavaju veronauku za decu i omladinu, pa čak i roditelji kroz decu obnavljaju svoj indetitet. Naravno, naše eparhije Srpske pravoslavne crkve u dijaspori uvek su bile i biće centar okupljanja našega naroda.
Vladikina biografija
Vladika Sergije ( Zoran Karanović) rođen je 4. jula 1975. u Bačkoj Palanci. Poreklom je iz mesta Boboljusci, koje se nalazi u neposrednoj blizini Martin Broda. Završio je Bogosloviju Sveta Tri Jerarha, u manastiru Krka. Zamonašen je 12. avgusta 1995. u manastiru Gomionica, i dobio monaško ime Sergije. Iste godine upisuje kao redovni student Bogoslovski fakultet u Beogradu. Po blagoslovu episkopa bihaćko-petrovačkog Hrizostoma (Jevića), prekida studije i 1996. odlazi u Nemačku, da kao đakon bude na ispomoći tamošnjem episkopu srednjoevropskom Konstantinu. Školske 1997/1998. godine odlazi na usavršavanje nemačkog jezika u Regenzburg. Potom se vraća u svoj matični manastir Rmanj u Martin Brod gde je najpre obavljao dužnost ekonoma, a 2008. godine postao iguman.Teološki fakultet završio je u Grčkoj 2010. U čin arhimandrita, proizveden je 7. aprila 2014. i 23. maja iste godine na redovnom proljetnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC, izabran je za episkopa srednjoevropskog. Hirotonisan je 26. jula u Sabornoj crkvi u Beogradu, a u episopski tron ustoličen 7. septembra 2014. u manastiru Presvete Bogorodice u Himelstiru.
Da li sveštenici u pretpraznične dane obilaze srpske zatvorenike u nemačkim zatvorima, brinu li o bolesnim Srbima u nemačkim bolnicima, o zanemoćalim srpskim seniorima u domovima za stare?
-Pojedine naše Eparhije srednjoevropske imaju zadovoljavajuću saradnju sa pojedinim institucijama Nemačke. Između ostalog i sa bolnicama, staračkim domovima i zatvorima. Obilazak utamničenih, bolesnih ili nemoćnih ne vrši se samo uoči ili za vreme velikih praznika, već je to dužnost svakog čoveka, a prvenstveno nas sveštenoslužitelja.
Kakvo je Vaše mišljenje o radu Kola srpskih sestara i aktivnostima crkvenih horova u Vašim parohijama?
Takođe, da li ste zadovoljni saradnjom sa klubovima, organizacijama i udruženjima srpske dijaspore u Nemačkoj i kako sagledavate njihove aktivnosti?
- Crkva je živi organ, a u njoj su svi ljudi pozvani, da učestvuju u misiji. Zaista, crkva bi bila nezamisliva bez pojedinih organizacija koja deluju u njoj. Takođe se možemo pohvaliti crkvenim horovima koji aktivno učestvuju na liturgijama i na raznim manifestacijama kako u Nemačkoj, tako i van granice ove zemlje..
