Kanada "dalja" od Australije
Građani Srbije već pet godina u zemlje Evropske unije, tačnije zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma, mogu da putuju bez viza.
U tu grupu nisu uključene Velika Britanija i Irska koje su članice EU, ali ne i Šengena, ali se bez viza može u Švajcarsku, Island, Lihtenštajn i Norvešku koje nisu članice unije, ali su potpisnice Šengenskog sporazuma.
Srpski istok i Kuba
Građani Srbije su u prednosti u odnosu na zemlje u regionu jer im jedinima vize nisu potrebne za Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju. Interesantno je da državljanima Srbije ne treba viza za Kubu i to na osnovu sporazuma iz 1966. godine. Moraju samo da pri ulasku popune obrazac i plate 20 evra takse za međunarodne letove.
Međutim, kad je reč o putovanjima u Australiju, Kanadu i Sjedinjene Američke Države, tri zemlje sa velikom srpskom dijasporom, šanse za bezvizni režim su male, iako je u nekoliko navrata bilo najava da bi vizni režim mogao da bude ukinut.
Građani Srbije koji žele da putuju u Kanadu, moraju da odu u Beč po vizu. Konzularna predstavništva Kanade iz tri zemlje, Srbije, Crne Gore i Makedonije, preseljena su u austrijsku prestonicu, zbog racionalizacije troškova. Do kraja 2012. Kanada je ugasila čak 11 konzulata po Evropi.
Tako, umesto u Kneza Miloša, Srbi od prošlog meseca zahteve za kanadsku vizu predaju u ulici Laurencerberg broj 2 u Beču. Procedura ostaje ista, kažu u Ambasadi Kanade, a razlog spajanja konzularnih odeljenja iz više zemalja je racionalizacija troškova. Ovdašnji poznavaoci diplomatije smatraju da osim tih razloga postoje i oni koji se diplomatski prećutkuju. Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simić kaže da je moguće da se na ovaj način želi preduprediti imigracioni talas onih koji bi zapljusnuli Kanadu.
- Na našu sreću, razlozi za to nisu rat, nasilje i sukobi, ali je to ozbiljna ekonomska kriza koja drma južnu Evropu - kaže Simić i dodaje da se zato sele konzularna predstavništva iz tri zemlje.
Teško do Novog Zelanda
Najteže je doći do vize za Novi Zeland. Ona se za građane BiH, Srbije, Crne Gore i Makedonije jedino izdaje u ambasadi ove države u Londonu. Državljanima Hrvatske ne treba viza za Novi Zeland.
Kada je reč o Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, kaže Simić, verovatno je namera da se malo otežaju uslovi da se dobiju papiri za privremeni ili trajni boravak u Kanadi. Prema njegovim rečima, to je potpuno legitiman potez. Osim ličnog odlaska po vizu u Beč, zahtev za nju se može odštampati sa sajta kanadske ambasade u Beču, popuniti, a zatim poslati poštom ili preko kurira u Austriju. Zajedno s dokumentima se šalje i pasoš koji se potom vraća sa ili bez vize, zavisno od odluke konzulata u prestonici Austrije.
Australija je, s druge strane, daleko pojednostavila vizni režim. Kako nam je objašnjeno u ambasadi te zemlje u Beogradu, turističke vize izdaje konzulat u Beogradu, dok se one useljeničke obrađuju u Australiji. Međutim, sistem je jednostavniji i građani ne moraju nigde da idu da bi dobili vizu, niti su dužni da šalju pasoš. Jednostavno, listu dokumenata, među kojima je i pasoš, potrebno je kopirati i overiti, a onda ili poslati poštom ambasadi u Beogradu ili skenirati pa poslati imejlom. Ukoliko zahtev bude odobren, aplikant dobija potvrdu da mu je viza izdata, ali se sama viza ne lepi u pasoš, već će na graničnom prelazu imigracioni službenik, odnosno pogranični policajac na aerodromu u Beogradu imati informaciju da je putniku viza izdata.
Amerikanci se još drže stare metode, pa se tako zahtev s dokumentacijom podnosi ambasadi u Beogradu, gde se obavlja i razgovor s imigracionim oficirom pre izdavanja vize koja se lepi u putnu ispravu. Britanci su takođe zakomplikovali postupak dobijanja vize, pa tako to više ne rade konzulati, već državna agencija preko interneta. Ne samo da je procedura skupa (viza staje 109 evra) već je i dosta složena.
Kad je reč o regionu, najlakše putuju građani Hrvatske kojima viza nije potrebna za Kanadu, Veliku Britaniju i Irsku, dok su u najlošijem položaju građani Makedonije i BiH, ne računajući režim Šengena.
Američka tri procenta
Srbija je predložila Sjedinjenim Američkim Državama 2009. godine sporazum o ukidanju viza, ali kako 13,7 odsto građana Srbije biva odbijeno za američku vizu, ovaj predlog je odbijen. Podsetimo, da bi Srbija bila skinuta s liste zemalja kojima je potrebna viza za SAD potrebno je da stopa odbijenih padne ispod tri procenta.
Strah od azilanata
Britanska ambasada u Beogradu je 2011. godine najavila mogućnost da ta zemlja ukine vize za državljane Srbije, međutim, Houm ofis je 2013. godine odlučio da se režim ne menja u strahu od talasa imigranata iz Srbije s kakvim se suočavaju pojedine zemlje EU. Srpske i vlasti Australije su tokom 2012. godine imale seriju razgovora na temu olakšavanja ili ukidanja viza, ali se nije daleko odmaklo. Ponovo zbog straha od azilanata.
