Srbiji božićni šipak iz Brisela
Posle prekjučerašnjeg sastanka Saveta ministara EU i poslednjem optimisti je postalo jasno da Srbija u ovoj godini neće otvoriti nijedno poglavlje u okviru pregovaračkog procesa o pristupanju Evropskoj uniji.
Hrvati za blokadu prijema
Srbiji evropski put ne otežavaju samo "sitničavi" zapadnjaci koji bi kosovsku agendu što pre da skinu s dnevnog reda, već saplitanja stižu i iz najbližeg susedstva. Prema istraživanju "Alfa polisi insajta", većina građana Hrvatske blokirala bi članstvo Srbije u EU sve dok se ne reše otvorena pitanja između dve zemlje.
Na pitanje da li Hrvatska treba da uslovi ulazak Srbije u EU rešavanjem otvorenih pitanja sa Hrvatskom, kao što je to činila Slovenija prema Hrvatskoj, potvrdno je odgovorilo čak 61,5 odsto, 26,3 je odgovorilo da ne bi, dok je neodlučnih bilo 12,2 odsto. Zanimljivo je da je među onima koji su za blokiranje Srbije najviše visokoobrazovanih (69 odsto) građana najmlađe članice EU.
- Ne bih rekao da je to neuspeh Srbije, to je više realno stanje stvari u ovom momentu. Očigledno je da od ekonomske krize 2008. godine nema dovoljno energije ni apetita u EU za proširenjem - smatra programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Nikola Jovanović.
Za srpske vlasti ovaj "božićni šipak" iz Brisela ne treba da predstavlja iznenađenje. O tome šta EU očekuje od Beograda, rekao im je i evropski komesar za politiku susedstva i proširenje Johanes Han prilikom nedavne posete Srbiji. On je srpskim domaćinima saopštio da se ne nadaju otvaranju pregovora dok ne ispune ono na šta su se obavezali Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa sa Prištinom (Briselski sporazum). Han je čak tvrdnje srpske strane da nije mogla da krene u primenu sporazuma zato što je pola godine čekala formiranje nove kosovske vlade, ocenio kao izgovor. Prema njegovom mišljenju, neke odredbe su mogle biti primenjene i bez koordinacije s drugom stranom.
Osim poglavlja 35, na kojem pogotovu insistira Nemačka, EU od Beograda očekuje da sledi spoljnu politiku Brisela, pre svega u odnosu prema ukrajinskoj krizi, mada se izričito ne pominju očekivanja da se Srbija pridruži sankcionisanju Rusije.
Na prvi pogled, izveštaj Saveta ministara je diplomatski izbalansiran, pa se uz pohvale o "napretku Srbije u reformi pravosuđa i suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala" i ekonomskih i strukturnih reformi", traži "nezavisno sudstvo, puna sloboda izražavanja i poboljšanje uslova poslovanja".
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je posle sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje u sedištu Evropskog saveta da je Srbija pomalo razočarana što ove godine nije dobila vremenski okvir za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.
Ona je navela da postoje nedoumice u vezi sa poglavljem 35, koje se odnosi na KiM i za koje neke zemlje insistiraju da bude prvo otvoreno.
- Puna primena Briselskog sporazuma ne može biti uslov za otvaranje poglavlja 35, jer nam niko nije jasno objasnio model kako će se to poglavlje otvoriti, a naš stav je da treba da svi zajedno sednemo da to razjasnimo - izjavila je Joksimovićeva novinarima u Briselu.
Medijsko pumpanje optimizma
Parlamentarna opozicija u Srbiji juče je ocenila da je neotvaranje prvog poglavlja u pregovorima Srbije i EU "dokaz nesposobnosti vlasti i njen veliki neuspeh".
- Srbija je izgubila godinu dana, a Vlada očigledno ne želi da se suoči sa problemima koji postoje da se poglavlja otvore - izjavio je poslanik Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić, posebno apostrofirajući neispunjenje obaveza iz Briselskog sporazuma.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović kaže da je režim "medijski pumpao optimizam", dok vlada za godinu i po nije uspela da imenuje direktora Kancelarije za EU.
