Vukčević i Vekarić pred smenom?
Sukob poslanika vladajućih naprednjaka Milovana Drecuna sa čelnicima srpskog Tužilaštva za ratne zločine danima se ne stišava. Javnost je juče saznala da je Ambasada SAD donirala novac Tužilaštvu, koje se inače finansira iz državnog budžeta.
Medijska lavina je krenula kada je Drecun optužio zamenika tužioca za ratne zločine Bruna Vekarića da nije propisno izabran na tu funkciju, a Vekarić uzvratio da ga Drecun napada pošto je kao ratni izveštač osumnjičen u predmetu mediji.
Neodgovorna polemika- Tužilaštvo mora da ima dobru saradnju na međunarodnom nivou, a ako je sada vreme da Bruno Vekarić treba da se smeni, neka bude smenjen. Ako Drecun treba da odgovara, neka odgovara. Ovakvo ponašanje pred očima javnosti pokazuje neodgovornost obe strane uključenih u polemiku - ocenio je Dušan Janjić. |
To je, u prvi mah, delovalo kao lični rat, ali je širi konteks priči dalo otkriće "Naših novina" da je Ambasada SAD od septembra 2004. do aprila 2007. dala Tužilaštvu u tri tranše 66.800 dolara, od čega je više od polovine potrošeno za odlaske u Hag. To je pokrenulo političke spekulacije da se sprema smena vrha Tužilaštva. Dok jedni misle da vlast neće Vladimira Vukčevića i Bruna Vekarića, već sebi lojalne, drugi veruju da je država konačno odlučila da se reši tužioca i njegovog zamenika zbog navodno velikih propusta i blamaže u slučajevima Ejup Ganić (Dobovoljačka) i Agim Čeku, Tuzlanska kolona do trgovine organima.
Šta god da je u pozadini sukoba, prema rečima analitičara Dušana Janjića, ovakva prepucavanja najviše škode državnim interesima Srbije.
- Drecun nešto državno predstavlja kao antidržavno, a Vekarić pravi politički problem, uzvraćajući optužnicom. U ličnoj i političkoj polemici obojica zaboravljaju na državni interes i otvaraju prostor za sve spekulacije - komentariše ovaj analitičar za "Vesti".
On dodaje da oba aktera bacaju senku na srpsko pravosuđe u momentu delikatnom za Srbiju, kad Kosovo treba da formira svoj sud.
Janjić u osvrtu na informacije o finansiranju srpskog Tužilaštva kaže da međunarodna saradnja i pomoć nisu nikakva novost jer je i Tribunal u Hagu formiran pod pokroviteljstvom UN, uz podršku SAD i EU.
- Ako je bilo donacija, one su deo regularnih odnosa zemalja i međunarodnih obaveza i kontrolisane su, a pomoć Srbiji su osim SAD davale i druge države - kazao je Janjić, naglasivši da međunarodne zločine ne mogu rešavati samo lokalne snage jedne zemlje, u ovom slučaju Srbije.
Novi pritisak na Srbiju- Brunu Vekariću zameram što je svojevremeno govorio o srpskom nacionalizmu jer nije na Tužilaštvu za ratne zločine da se bavi time. Inače, to što srpsko Tužilaštvo izlazi iz okvira sopstvene države, ukazuje da centri moći vrše pritisak na Srbiju - kaže Dragoljub Anđelković. |
Kontakti srpskog Tužilaštva, sastanci sa američkim ambasadorom u Beogradu i donacije te zemlje, kako kaže analitičar Dragoljub Anđelković, pokazuju da Tužilaštvo ima i formalne, ali i neformalne veze sa drugim državama.
- To intenziviranje ne vidim kao nešto normalno, zbog geopolitičke pozadine i instrumentalizacije Haškog tribunala da samo Srbe okrivi, a ostale strane u sukobima amnestira. Ako čujemo i da se naše Tužilaštvo spolja finansira, to izaziva sumnju da neosnovano deluje u optužnicama za ratne zločine protiv Srba - tumači Anđelković u izjavi za "Vesti".
