Beč ne priznaje zločine u Srbiji

Bečki dnevnik "Prese", povodom stote godišnjice početka Prvog svetskog rata, konstatovao je da je austrougarska vojska bila posebno svirepa na Balkanu i ruskom frontu. Dnevnik se, pri tom, pozvao na spise Švajcarca Arčibalda Rajsa, ali i novu knjigu tima istoričara okupljenih oko Hanesa Lajdingera koja je nedavno izašla pod naslovom "Habsburgški prljavi rat - istraga Austrougarskog vođenja rata 1914.-1918."

Zločini Austrougarske gurnuti pod tepih kako ne bi naneli štetu carskom ugledu

 

Tim istoričara okupljenih oko Lajdingera se suprostavio tezi Kristofera Klarka koji tvrdi da je čitava Evropa kriva za rat. Istoričari okupljeni oko Lajdingera smaraju da je Austrougarska dosledno išla putem vojne konfrontacije posebno prema jugoistočnim susedima.

Do osude ratnih zločina nije došlo, konstatuje "Prese", ukazujući da su izgovori bili da Republika Austrija, koja je zamenila dunavsku monarhiju, nije mogla da se krivi za nedela austrougarske vojske. Ni posle Drugog svetskog rata Austrija nije priznala zločine Austrougarske, kako ne bi nanela štetu carskom ugledu koji privlači turiste.

"Prese" prenosi da je Rajs, koji je u Srbiju otputovao 1914. kao neutralni posmatrač, ubrzo bio zaprepašćen zločinima Austrougara, i u svom dnevniku beležio streljanja, uzimanja taoca i deportacije. Krivci za te zločine, kako je ukazao "Prese", nisu bili kažnjeni.

List naglašava da do danas istoričari nisu jasno dokazali da su ratni zločini bili organizovani, ali ukazuje da je radikalizacija rata na Balkanu i nesavesno delovanje trupa ipak primećeno u to vreme, iako se međunarodna pažnja usmerila napredovanju nemačke vojske kroz Belgiju i Francusku, gde je rušila sve pred sobom.

"Prese" ističe da su se mnoge zemlje u Prvom svetskom ratu olako odrekle pravila ratovanja, koje su ranije usvojile haškim konvencijama, te počinile stravične zločine nad civilima. Pri tom, vođstva i javnost tih zemalja verovali su da takve zločine mogu da počine samo "srednjevekovni i divlji narodi na Balkanu", ali su i sami delovali po principu "Oko za oko, zub za zub".

Nasilja nad civilima, kako nastavlja "Prese", bilo je na svim stranama. Već u avgustu 1914. došlo je do nekoliko masakara nad srpskim civilima sa do 4.000 ubijenih. Ti masakri, kako se ukazuje, nisu bili naređeni, ali su bili prihvaćeni.

"Prese" naglašava da se nije radilo o spontanoj žeđi za krvlju kod običnih vojnika, već su tlo za nasilje ideološki pripremali komandanti. Vojnici su trovani propagandom i stereotipima da su Srbi nasilni, fanatični i kvarni.