Vučić traži državni reket

Besan i nemoćan da bez velikih socijalnih potresa smanji rupu u državnoj kasi, predsednik Vlade Aleksandar Vučić ustremio se na u narodu omražena javna preduzeća, pošto nema stranih investicija, niti Srbija ima gde da zajmi novac. Vučić je javna preduzeća nazvao monopolistima i poručio direktorima da nađu način kako da "u budžet vrate novac koji zarađuju zbog privilegovanog položaja na tržištu".

Bez para i kredita: Aleksandar Vučić

 

Cilj Vlade je da na sve moguće načine uštedi 700 miliona evra. Na sednici Vlade Srbije od direktora najvećih sistema sa državnim kapitalom traženo je da do januara obezbede minimum 250 miliona evra državnom budžetu za iduću godinu.

Svi direktori javnih preduzeća u najkraćem roku moraju da dostave Vladi Srbije detaljan plan racionalizacije troškova, da postignu znatne uštede u poslovanju, a profit koji ostvaruju da konačno počnu da uplaćuju u državnu kasu. Oni koji se ogluše o te zahteve biće smenjeni.

Nema spora da u javnom sektoru ima najviše gubitaša, koji pritom dele zaposlenima enormne plate. Međutim, veliko je pitanje da li će se u tom slučaju kola slomiti na ono malo državnih kompanija koje zarađuju, jer bi u slučaju odricanja čitavog profita u korist budžeta, mogli da ostanu bez novca za reinvestiranje.

Sednici Vlade prisustvovalo je više od 35 direktora najvećih javnih preduzeća. Vučić je kritikovao čelnike u javnom sektoru i ljutito konstatovao da država ima korist svega od tri, četiri kompanije u svom vlasništvu.

- Problema ima u svim javnim preduzećima, a najteže je u onima u kojima se veći deo para krije umesto da se ta sredstva vrate državi. U većini firmi se nedovoljno profitira. Mi smo vas oformili, dali smo vam monopolsku poziciju da biste državi plaćali, a dolazimo u situaciju da nekima od vas mi plaćamo da bi radili - rekao je Vučić direktorima.

Premijer je na iznenađenje svih počeo da proziva svakog direktora ponaosob sa istim pitanjem - koliko dodatno novca mogu da obezbede za državni budžet? Vlada će do kraja ove godine da smanji penzije i budžetske plate čak i za 15 odsto i sada pokušava na sve moguće načine da ostvari uštede kako bi sprečila naknadna kresanja sledeće godine.

- U Vladi su u opciji sve varijante. Smanjivanje davanja iz budžeta je neminovno. Samo je pitanje da li će se primeniti umanjenje od 10 odsto za sve ili će se ići na varijantu prema kojoj bi se zaštitili oni koji imaju manja primanja, dok bi oni sa većim zaradama morali da računaju i na veći procenat umanjenja - tvrdi izvor koji je prisustvovao sednici Vlade.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ocenjuje da bi vlada mogla da zatraži od preduzeća da u budžet uplate i svu dobit, ali je veliko pitanje koliko bi se time dobilo.
- Pitanje je koliko je statistika koju su preduzeća predočila javnosti ispravna, jer je taj profit često lažno prikazan u knjigama - kaže Savić.

On je prokomentarisao i slučaj NIS-a i drugih javnih preduzeća koja posluju sa zaradom, ali svu dobit reinvestiraju. Savić objašnjava da NIS nije u istoj poziciji sa drugim javnim preduzećim, jer je to ruska kompanija u kojoj Srbija ima svega 29 odsto učešća u vlasništvu. Prema njegovim rečima, zavisi od dobre volje NIS-a da li će deo profita uplatiti u budžet.

NIS saopštava da je protekle godine ukupno za isplatu dividendi izdvojio 12,36 milijardi dinara, što je 25 odsto ukupne dobiti za 2012. godinu. Od toga je Srbiji, kao drugom po veličini akcionaru, dodeljeno 3,7 milijardi dinara.