Bahati gubitaši i skromna sirotinja
Hitnom povišicom neka preduzeća na državnim jaslama rešila su da preduhitre iz Vlade Srbije najavljeno smanjenje plata i penzija. Na ovu žurbu ukazao je i šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u parlamentu Zoran Babić ne krijući da ga je ovakva "dosetka" naljutila.
- Nama sledi rez, smanjenje troškova, i prvo smo počeli od Vlade, Skupštine od političara i državne uprave. Da li će to biti dovoljno, nisam siguran - kazao je Babić koji sigurno zna koja se preduzeća poigravaju sa državnom kasom, ali je izbegao da ih navede.
Babić ističe da se vlast žestoko bori da se ti problemi ne preliju na plate i penzije. Iako je obećao da će biti upotrebljene sve mere da to smanjenje bude minimalno, stvarnost ga demantuje jer se smanjenje koverti već pretvorilo u trivijalnu medijsku licitaciju procentima.
Tako se građani Srbije još nisu povratili od šoka koji im je priredio ministar privrede Dušan Vujović najavom o smanjenju od 10 odsto, a iz Fiskalnog saveta je stigla poruka da bi to trebalo da bude 15 odsto, a alternativa je novo povećanje PDV-a od dva odsto.
- Ogromni troškovi državnih javnih preduzeća prete da potope javne finansije Srbije - navedo je Fiskalni savet.
Najbolji primeri bahatosti sa platama su i najveći gubitaši. Javnost je saznala da je plata direktora Dušana Bajatovića veća od 1.500 evra, ali kao član u upravnim odborima i po drugim zaduženjima u državi prima čak 28.000 evra, dok je Srbijagas za četiri do pet godina unazad, kako se nedavno čulo iz Fiskalnog saveta, akumulirao gubitak od 1,2 milijarde evra, čime je figurativno rečeno "pojeo" čitav jedan Telekom.
Državu koštaju milijardu evraJavna preduzeća koštaju Srbiju oko tri odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno oko milijardu evra, kažu u Fiskalnom savetu Srbije. To nije gornja granica jer trošak može biti i veći. |
Čelnik Elektroprivrede Srbije Aleksandar Obradović zarađuje oko 2.000 evra, a preduzeće dnevno gubi 100.000 evra, zbog loše organizacije, i čak 650 raznoraznih direktora. Preglomazna administracija EPS-a godišnje košta neverovatnih 36 miliona evra, a iz tog preduzeća se umesto namere o štednji najavljuje strujni udar na džep građana u vidu viših računa za 15 odsto.
