Slavne bitke iz pera pukovnika
Penzionisani pukovnik američke vojske Ričard Karl (81) koji je nedavno završio desetodnevni boravak u Srbiji, zemlji o kojoj je dosta čitao i slušao, a sada je prvi put kročio na njeno tlo.
- Primer najvećih vojnih dostignuća srpske vojske u Prvom svetskom ratu uvek me je pogađao i oduševljavao. To je velika priča o borbi i veličanstvenoj pobedi jednog malog naroda protiv tri carstva, nemačkog, austro-ugarskog i bugarskog, o kojoj se, nažalost, malo zna - kaže Ričard.
Obišao istorijska mesta
Karl piše istorijski roman o srpskoj golgoti u Prvom svetskom ratu i došao je da na licu mesta prikupi građu i vidi poprišta velikih bitaka vođenih pre jednog veka. Posetio je Beograd, Šabac, Bogatić, mesta austrougarskih zločina nad srpskim civilnim stanovništvom, Cer, Mačkov kamen, Gučevo, rodne kuće slavnih srpskih vojskovođa Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, mesta koja je Gavrilo Princip obišao pre sarajevskog atentata, ali i Ljig, Osečinu, Valjevo, Lazarevac i mnoga druga istorijska mesta. Još dok je predavao kadetima vojnu istoriju na američkoj vojnoj akademiji Vest Point fasciniralo ga je ono što su srpski vojnik i narod preživeli tokom Velikog rata.
Unuka uči srpskiInače, na putovanje po Srbiji poveo je unuku Oliviju koja mu pomaže i vodi beleške. Ona je diplomirala na Američkom univerzitetu, pored četiri jezika koja govori i piše, jedan je arapski, počela je da uči i srpski za koji kaže da je 'najteži i da je mnogo naučila o Srbiji i njenom narodu". |
- U ratu moraš da budeš dobar čovek da bi pobedio i Srbi su to i uradili. Prvi put sam u Srbiji i ono što sam prethodno mislio o Srbima sada je samo potvrđeno. To što je izvela ova mala zemlja sa tolikom ljubavlju prema otadžbini, ovaj narod boreći se za svoje domove, treba da ostane sačuvano i zapisano. U školi se uči istorija, koliko se mora, ali niko to baš ne čita, ljudima je ona uglavnom dosadna. Više se čitaju romani i zbog toga ću srpsku priču da napišem kao istorijski roman u kome će verno biti sačuvana istina i poruke koje ona šalje -kaže Ričard i dodaje:
-Kao vojnik mogu da razumem kroz šta je prošao srpski vojnik, mogu da razumem njegovu vojničku dušu, ali želim da nađem onu koja je doprinela da srpski seljak postane vojnik i to takav sjajan vojnik. U borbi sa ratom i bolešću, nemaštinom, bez hrane, municije i čizama, Srbi su bili prisiljeni da se povuku preko Albanije na način koji mora ući u anale kao najteže povlačenje u istoriji. Uprkos svemu tome ipak su uspeli da se njihova armija održi, okupi, obnovi i vrati u borbu na Solunskom frontu i onda trijumfalno oslobodi svoju otadžbinu Srbiju. Dao sam sebi tri godine da napišem knjigu i nadam se da će biti čitana. Da bih je dobro napisao morao sam doći da vidim mesta gde su se borbe odvijale i da naučim mnogo više o tome - priča penzionisani pukovnik koji se posle 31 godine službe iz vojske SAD penzionisao 1981. i onda kao civilni inženjer radio na mnogim velikim projektima narednih 17 godina.
Veliki posao
Karl je u dobroj kondiciji iako je zagazio u devetu deceniju i kada se vrati u SAD čeka ga veliki posao. Nastojaće da sve viđeno što bolje prenese u svoju knjigu, a kako kaže kada je video terene, posebno Mačkov kamen još više je fasciniran srpskim vojnikom koji se na takvom, strmom mestu tako junački borio. Kaže da su mu u Srbiji pomagali na svakom koraku, na čemu je veoma zahvalan, i nada se da će njegova knjiga, radni naslov je "Ponos", biti čitana i da će mnogi saznati istinu o hrabroj srpskoj vojsci i narodu koji su prošli težak put u Prvom svetskom ratu.
VeteranPukovnik Karl veteran je korejskog i vijetnamskog rata u kojem je odslužio dva roka. Nosilac je nekoliko medalja koje se dobijaju za hrabrost i izuzetne zasluge, ali kaže da nije bio "hrabar, već srećan vojnik". Njegov otac borio se u Velikom ratu na Zapadnom frontu kao i stričevi, kojima je, kako kaže Karl bilo teško, ali ni približno kao srpskom vojniku. |
