Prvi svetski ili novi medijski rat (2): Srbija je nevina
Zahvaljujući ljubaznosti 87-godišnjeg Despota Vračarića listamo požutelih 200 strana drugog dopunjenog izdanja knjige Lea Pfefera "Istraga u Sarajevskom atentatu" koju je izdala "Nova Evropa" iz Zagreba 1938. godine. Despot Vračarić je bio učenik železničke škole u Ljubljani i knjigu je dobio od svog profesora Marjana Pišla pošto je u profesorovoj kući u Puli izvadio oko tri kubika knjiga iz skrivenog bunkera da bi došao do nje.
Dok je iz bunkera dodavao knjige profesoru Slovencu, za trenutak je predahnuo videvši knjigu o atentatu. Profesor je to primetio, ponudio je knjigu učeniku, a on je sa oduševljenjem prihvatio dar. Knjiga je izuzetno vredna i retka i nju su, po priči profesora Pišla, ustaše u ratu nemilice spaljivale i uništavale. Pre nekoliko dana Despotu se javila iz Španije praunuka autora knjige i izrazila želju da je ima u svojoj biblioteci.
Osuđeno 15 Srba i HrvatPresuda je izrečena 28. oktobra 1914. godine. Na smrt vešanjem osuđeni su: Danilo Ilić, Veljko Čubrinović, Miško Jovanović, Neđo Kerović i Jakov Milović. Prva trojica obešeni su u zoru, 3. februara 1915. u Sarajevu, dok je Jakovu Miloviću ublažena kazna na doživotnu robiju, a Neđu Keroviću na 20 godina. Mitar Kerović osuđen je na doživotnu robiju. Gavrilo Princip, Nedeljko Čabrinović i Trifko Grabež, pošto su bili maloletni dobili su 20 godina teške tamnice. Na tešku tamnicu osuđeni su: Vasa Čubrilović na 16, Cvetko Popović na 13, Lazar Đukić i Ivo Kranjčević na po 10, Cvijan Stepanović na 7, Branko Zagorac i Marko Perin na po tri godine. |
Leo Pfefer u knjizi iznosi podatke o saslušanju okrivljenih i svedoka u istrazi koja je trajala od jula do sredine septembra 1914. godine, o prilikama u Bosni i Hercegovini pre i za vreme atentata. U uvodu knjige istražni sudija Leo Pfefer ne optužuje Srbiju za izazivanje Velikog rata.
- Iako me je svetski rat zatekao još pri vođenju istrage, bio sam uveren, i onda kao i danas, da S a r a j e v s k i a t e n t a t n i j e i z a z v a o r a t (razmak između slova je napisan u knjizi) već da je on bio tek zublja koja je potpalila složenu lomaču ukrštenih interesa. Zato zle posledice tog rata oseća i nakon četvrt veka gotovo celi svet. Čovek bi mislio da će onakvo iskustvo urazumiti čovečanstvo; a danas kao da se sprema još veća lomača ukrštenih interesa koja čeka opet na neku iskru da je ponovo zapali! Da li dobro shvaćena istorija, koja počiva na objektivnim činjenicama, može postati učiteljica života, bar za naraštaje koji dolaze?
Leo Pfefer u knjizi navodi da mu je osnovno načelo u istrazi bila istina, ali i da mu je takav odnos prema ovom predmetu odredio život. Po rečima Despota Vračarića morao je da napusti Austriju i da se preseli u Osijek.
- Ova istraga bila mi je najteži i najnaporniji posao u životu. I ne samo to, najnezahvalniji posao koji je zapečatio sudbinu moga života. Ali što sam ja prema milionima koji su u ratu stradali! Bio sam odmah svestan važnosti ove istrage, kao i toga da će se o njoj kad-tad mnogo raspravljati, pogotovo kad sam saznao, kako se hoće tu istragu iskonstruisati kao povod za rat protiv Srbije. Zato sam utoliko više preduzeo u sebi da provedem istragu posve objektivno, tražeći istinu do krajnjih granica. No baš zato što je istraga počivala na istini, niko nije njome bio zadovoljan, ni onda a ni kasnije - napisao je Pfefer u knjizi.
Autor knjige, koji je Hrvat, katolik, opisuje stanje u okupiranoj Bosni i Hercegovini.
- U takvim zemljama nastoji se narod, masu, zadržati u što većoj umnoj tami, jer što je masa gluplja i siromašnija utoliko se lakše upravlja njome prema interesima pojedinaca ili stanovitih klika. Prema tome udešavaju se i zakoni i uprava. Koje čudo onda se u takovim zemljama pojavi opozicija, koja uz sve veći pritisak postaje sve više ekstrema, i u tom duhu odgaja i svoje pristaše i svoju omladinu.
Prorok i apostol- Još pre dovršene istrage rekao mi je je jednoga dana šef sudstva da ću nastaviti istragu u Srbiji i u Beogradu, našto sam mu odmah odvratio da Srbija kao suverena država to neće dopustiti, a ipak je takav zahtev stavljen u ultimatumu - očigledan znak da se htelo izazvati rat sa Srbijom! I taj neopravdano izazvani rat izazvao je onda, protivu volje Austrougarske, svetski rat. A onda se desilo ono što je Princip, kao prorok, sebi postavio ciljem "da se svi Jugosloveni smatraju kao jedan narod... Princip je bio prorok i apostol, koji se žrtvovao za svoju ideju - zaključio je Pfefer. |
- Takva podjarmljena zemlja, koja se imala tobože pacificirati i civilizovati bila je i okupirana Bosna i Hercegovina... Stariji upravni činovnici bili su većinom nesposobni ljudi, osobito sudije stranci koji nisu poznavali jezika, nisu se mogli niti pravno razvijati niti ulaziti u psihu naroda. Svuda se širila germanizacija. Sa višim vlastima dopisivalo se nemački, naredbe i zakoni izdavali su se na nemačkom jeziku.
- Mere sigurnosti na dan atentata bile su posve nedovoljne, a postupak posle prvog atentata (izvršio ga Nedeljko Čubrinović) bio je do krajnosti nepromišljen. Time su vlasti, odredivši da prestolonaslednik Ferdinand baš na najveći nacionalni praznik Srba, Vidovdan, poseti Sarajevo, dali Principu i Čabriloviću zadnji podsticaj da izvrši čin.
U vladi Austrougarske monarhije su još 13. jula znali istinu o atentatu.
- Šef sudstva saopštio mi je 13. jula 1914. da će me posetiti u mojoj kancelariji u vojničkoj uniformi viši činovnik Zajedničkog ministarstva u Beču, po imenu Vizner, pa neka mu slobodno i bez ikakova obzira kažem svoje vlastito mišljenje o atentatu. Upozorio me je da pazim što govorim.
Protest protiv okupacijeTokom istrage 18-godišnji Gavrilo Princip je izjavio da je dve godine ranije naumio da iz nacionalističkih osećanja i u znak protesta protiv ugnjetavanja Južnih Slovena počini atentat na neku istaknutu ličnost koja predstavlja austrijsku vlast. |
Gospodin Vizner me je doista posetio istoga dana, pa sam u razgovoru s njime odmah mogao zapaziti da njega naročito zanima koliko je zvanična Srbija upletena u atentat. Najpre sam ga upozorio da je doista sa srpske strane postojala neprijateljska propaganda protiv Austrougarske monarhije, koja se širila privatnom inicijativom, a srpska vlada je to trpela isto kao i austrijska vlada, koja je dopuštala da se u njenim novinama napada Srbija i da se u šaljivim listovima iznose čak i pogrdne slike o kralju Petru.
Naveo sam da se iz istrage nije moglo ustanoviti da je u atentat bila upletena i zvanična Srbija; već naprotiv, da iz iskaza osumnjičenih, te iz priprema za atentat i načina kako su atentatori putovali, jasno proizilazi da su se oni skrivali pred zvaničnom Srbijom.
Manevri vojskeU Bosni i Hercegovini kao i u Hrvatskoj zbog nasilne mađarizacije vladalo je preveliko nezadovoljstvo, navodi Leo Pfefer u svojoj knjizi, a manevri austrougarske vojske na granici Srbije i Bosne, kojima je rukovodio prestolonaslednik Franjo Ferdinand, doveli do kulminacije nacionalnih osećanja i prilika koje su vladale u okupiranoj Bosni i Hercegovini. |
Najviše su atentatu doprinele - rekao sam - loše političke prilike u Austrougarskoj, ugnjetavanje južnih Slovena koje je izazvalo i one atentate u Zagrebu, pa i ovaj u Sarajevu. Nato je gospodin Vizner ispravno izvestio i Beč, da se iz istražnog spisa o atentatu ne može ustanoviti veza sa zvaničnom Srbijom - naveo je istražni sudija Pfefer.
U poslednjim rečenicama svoje knjige Leo Pfefer kaže:
- U ogromnoj građi koja je objavljena i kod nas i na strani, po ovom predmetu, svakako je nedostajala reč suca-istražitelja. Ta će praznina sada biti upotpunjena. Iako je istraga u Sarajevskom atentatu iznela na videlo razne činjenice, ipak su ostale neotkrivene mnoge tajne koje će se teško doznati, a možda i neće nikada. Ostavimo da o tom progovori istorija.
Da li je to istorija koja je služavka politike, raznih centara moći i interesa koji su izdvojili ogromna sredstva da dokažu što u sudskom procesu nije dokazano na stogodišnjicu Sarajevskog atentata?
