Kurti traži ocenu Brisela i isključenje Beograda
Da bi dala neophodnu podršku za uspostavljanje nove Vlade u Prištini, Samoopredeljenje Aljbina Kurtija od potencijalnih partnera traži da potpišu sporazum o zajedničkim principima, od kojih se prvih pet odnosi na Srbe, odnosno na pregovore sa Beogradom.
Iz tog dokumenta u koji su “Vesti” imale uvid se jasno vidi da je sa ovakvim sporazumom dijalog u Briselu pred sigurnom blokadom.
U prvoj stavki nacrta sporazuma Kurtijeva stranka zahteva “ocenu dijaloga sa Srbijom u periodu od 2011 do 2014. godine kroz uspostavljene paralamentarne anketne odbore”, a u drugoj traži arbitražu Briselskog sporazuma.
- Sporazum od 19. aprila 2013. godine podneće se Venecijanskoj komisiji sa ciljem da se ispita njegov legalitet, ustavnost i prilagođenost sa međunarodnim standardima ljudskih prava, navodi se u dokumentu.
Privatizacija i investicijeU nacrtu sporazuma Samoopredeljenje zahteva još i ocenu procesa privatizacije, ali i “investicije koje će povećati vrednost Trepče (uz primenu posebnog zakona) KEK i PTK”. Takođe i donošenje zakona o konfiskovanju imovine za koju se ne može dokazati poreklo, zakona protiv mafije i zakona protiv korupcije. |
Partija koja je na proteklim izborima osvojila 16 poslaničkih mandata, od potencijalnih partnera AAK Ramuša Haradinaja, LDK Ise Mustafe i Inicijative za Kosovo, na trećem mestu zahteva “početak otvorenog dijaloga sa srpskom manjinom na Kosovu o integraciji kroz ekonomski i socijalni razvoj”, što praktično isključuje Beograd.
Kao četvrta tačka je navedeno “otpočinjanje dijaloga sa direktorijatom EU za proširenje u pogledu obaveza za smisleni proces integracije ka punom članstavu u EU, a koji će obuhvatiti dijalog sa EU o dijalogu sa Srbijom”. Pokret Samoopredeljenje još navodi da “preuzima obavezu da vodi proces pregovora”.
U tekstu se kaže i da će u pogledu tema dijaloga odluke biti donošene konsenzusom sva četiri politička subjekta potpisnika tog sporazuma.
U Prištini se komentariše da je upravo ovaj dokument razlog nezadovoljstva pojedininh stranih ambasada koje ne žele Vladu konstruisanu na ovim principima. Ali, i da su upravo zato Haradinaj i Mustafa, koje sa Inicijativom od vlasti deli samo još jedan partner, krenuli u žestoko lobiranje manjina, između ostalog i srpskih poslanika, kako bi uz njihovu pomoć dobili nephodnu većinu za uspostavljanje Vlade.
