Posledice bombardovanja "Zastave" (3): Srbiji ubijaju i potomstvo
Kako objasniti misteriju oko doktorata odbranjenog 2002. godine na Biološkom fakultetu u Beogradu, čiji autor, Miljana Stojanović-Milosavljević, na osnovu istraživanja u kragujevačkom kraju, zaključuje da se može reći da je NATO protiv Srbije vodio hemijski rat, a da pri tom nije upotrebio hemijsko oružje. Bilo je dovoljno da bombarduje industrijska postrojenja.
Tražeći odgovor na pitanje o posledicama bombardovanja kragujevačke "Zastave", otkrili smo da sve pretrage na internetu za ovim doktoratom - ne daju ništa osim tri novinska teksta. Zbog nečijeg nemara ili nečije namere, ovo visoko ocenjeno naučno istraživanje postalo je "nevidljivo" jer doktorat nikada nije upisan u registar doktorskih teza Univerzitetske biblioteke (UB) u Beogradu, kako to zakon nalaže. Posledica toga je da istraživanje Miljane Stojanović-Milosavljević kao da ne postoji. Niko ne može ni da dobije ideju da ga traži, niti da se pozove na njegove rezultate.
Najosetljivija ženska populacija"U okviru populacije kičmenjaka najosetljivija na piralen je ženska populacija. Dosadašnja naučna istraživanja i saznanja pokazuju da je toksično dejstvo polihlorovanih bifenila (piralen) povezano sa ženskim steroidnim hormonima u mišićnom tkivu kičmenjaka, uključujući i čoveka", navodi u doktorskoj disertaciji Miljana Stojanović-Milosavljević. |
"Vesti" su imale uvid u papirnu verziju teksta ove disertacije pod naslovom "Pravci kretanja poliholorivanih bifenila (piralena) u vodama nakon NATO bombardovanja". To je prvi rad u domaćoj i stranoj naučnoj literaturi koji beleži slučajeve zagađenja životne sredine veoma otrovnim piralenom kao posledicu ratnih dejstava.
Miljana Stojanović-Milosavljević u periodu pre, za vreme i posle bombardovanja uzela je i izmerila 1.800 uzoraka tla, podzemnih i nadzemnih voda i rečnog dna. Istražila je vodotok reke Lepenice od ulaska u Kragujevac pa do ulivanja u Moravu, vodotok Morave i rečne nanose Lepenice od fabrike "Zastava" pa do završetka kragujevačke kotline, uključujući tu i izvorišta i bunarske vode.
Uporedne hemijske analize uzoraka pokazale su da je posle raketiranja fabrike "Zastava" 9. i 12. aprila 1999. godine, kada su pogođeni transformatori, reka Lepenica strahovito zagađena visokootrovnim piralenom, kancerogenom materijom koja kod životinja i ljudi oštećuje reproduktivne organe i izaziva neplodnost. Pet dana posle bombardovanja "Zastave" piralen se 25 kilometara nizvodno iz Lepenice prelio u Veliku Moravu, ušao u podzemne vode i zemljište završivši u lancu ishrane čije su poslednje karike biljke, životinje i ljudi.
Udisali otrovPosle eksplozija NATO bombi 1999. godine "Zastava" se pretvorila u otrovnu buktinju jer su produkti sagorevanja piralena dioksidi još otrovniji od piralena. Svi koji su se zatekli u blizini - od same Miljane Stojanović-Milosavljević, autorke doktorata, koja je trčala da uzme uzorke i radnika koji su gasili požar pa do stanovništva u neposrednoj okolini - svi su udisali kancerogene čestice. |
Prenosimo delove iz teksta disertacije Miljane Stojanović-Milosavljević u kojoj se ukazuje kako je deo piralena zbog požara dospeo je u vazduh pretvorivši se u još otrovnije dioksine, a drugi deo se raspršio po tlu pogona fabrike.
"Treći deo se izlio u zemljište i odatle je jedan deo otišao u kišnu kanalizaciju, a preko nje u površinsku vodu, drugi deo je kroz dreniranje zemljišta otišao u vodotok Lepenice", utvrdila je Miljana u svom istraživanju.
"Polihlorovani bifenili (piralen) dospevaju u vodu, talože se, njime se hrane sitne biljke i životinje, ovima sitne ribe, pa krupnije, pa ptice... Uvek je na kraju čovek koga će ovaj i drugi otrovi prosuti NATO bombama decenijama hraniti", piše u zaključnom delu disertacije.
U ovom istraživanju dalje se navodi kako piralen stvara poremećaje u funkcionisanju polnih organa i deluje na embrion i fetus. Zaključuje da se u budućnosti očekuju povećana teratogena, mutagena i kancerogena dejstva.
Uzaludan poziv državiMiljane Stojanović-Milosavljević u zaključcima svoje disertacije ukazuje na neophodnost uključivanja države koja bi, između ostalog, trebalo da finansira ne samo istraživanja već i da "nadoknadi eventualne gubitke poljoprivrednicima zbog smanjenog prinosa, a radi uzgajanja biljnih vrsta koje su zdravstveno najbezbednije". Na sve ovo, međutim, država se, kao što smo videli, oglušila, a građani Kragujevca uglavnom ćute. |
Miljana Stojanović-Milosavljević detaljno je izložila kako u budućnosti treba pratiti dalje kretanje piralena. Preporučila je mesečne i dvomesečne analize rečnog dna i biološka i mikrobiološka istraživanja živog sveta u vodi reka Lepenica, Ždraljica i Morava, osmatranje bunara i izvora. Takođe redovno treba utvrđivati uticaj piralena na životinje i životne namirnice životinjskog i biljnog porekla, a redovnim zdravstvenim kontrolama - na ljude.
"Predlogom mera, nakon istraživanja, odrediti biljne kulture koje su najbezbednije na površinama aluvijona i označiti jasno eventualne površine koje ne treba obrađivati i biljne vrste koje ne treba graditi. Ukoliko se dokaže, pojedine biljne vrste zabraniti za uzgajanje na lokalitetu, a posebno zabraniti njihovo stavljanje u promet sa rizičnog područja", piše u zaključku disertacije Miljane Stojanović-Milosavljević.
Posle doktorata ostala bez poslaBiohemičar Miljana Stojanović-Milosavljević, poreklom Kragujevčanka, radila je u teškim uslovima tokom bombardovanja. Uzimala je uzorke na mestima veoma opasnim po zdravlje kao što je pesak oko pogođenih transformatora sa piralenom u pogonima "Zastave" i to neposredno posle raketiranja. Prema podacima do kojih smo došli, u to vreme bila je majka maloletnog deteta i zaposlena u Vojsci Jugoslavije. Pod okolnostima, koje su nam za sada nepoznate, u periodu posle odbrane disertacije 2002. godine - ostala je bez posla da bi zatim posle nekog vremena našla radno mesto u jednoj ustanovi u Novom Sadu. Umrla je 2010. godine posle teške bolesti. Od države nije dobila nikakvo priznanje za svoje herojstvo i izuzetan naučni doprinos. |
