Posledice bombardovanja "Zastave" (4): Otrov krili da se NATO ne naljuti
"Piralen nije nađen u vodama sve do NATO bombardovanja", tvrdi se u "izbrisanom" doktoratu Mirjane Stojanović Milosavljević. Ona je tako jasno označila ko je, po njenim nalazima, počinilac ekološkog zločina sa teškim zdravstvenim posledicama. Ovu ocenu ponovila je u opširnom intervjuu u NIN-u 3. avgusta 2003. godine, koji je sada jedini javnosti dostupan trag njenog istraživanja.
Na ovu tešku optužbu protiv NATO-a država Srbija je reagovala iako o svemu ostalom ćuti. Tadašnja ministarka ekologije Anđelka Mihajlov izjavila je za "Vesti" od 10. marta 2004. godine, da se zagađenje reka u Srbiji "ne razmatra odvojeno pre ili posle bombardovanja". Od tada u zvaničnoj političkoj retorici odomaćiće se izraz "istorijsko zagađenje" u smislu"svo zagađenje", ne zanima nas ko i kada ga je prouzrokovao.
Ministarka se, kao na merilo istine, pozvala na izveštaj UN, urađen nakon bombardovanja, koji se, kako je rekla, poklopio sa nalazima (ne zna se kojim) tadašnje srpske administracije. Ostalo je nejasno da li je mislila na onaj cenzurisani izveštaj, sada visokog funkcionera UNEP-a, Senegalca Bakari Kantea, napisanog u maju 1999. godine koji nikada nije ugledao svetlo dana. Kako su"Vesti" prve pisale pre pet godina (decembra 2009.), Kanteov izveštaj govori o ekološkoj katastrofi zbog bombardovanja industrijsko-hemijskih kompleksa, sagorevanja piralena i upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom.
Za čišćenje dali 2,5 miliona evraBranislav Nedeljković pojavio se ponovo u medijima prilikom čišćenja Lepenice koje je sprovela firma SGS (čiji je suvlasnik Fiat) kako to automatski proističe iz slova ugovora Srbije i Fijata. Država je platila ovo čišćenje 2,5 miliona evra iz džepa poreskih obveznika. Nedeljković je, tada šef tima za ekologiju Fiat automobila za Srbiju, izjavio da je počelo uklanjanje preostalih dve hiljade tona otpadnih boja. On je rekao novinarima da se time rešava jedan od najvećih problema u "Zastavi" u poslednjih nekoliko decenija. |
Možda je ministarka Mihajlov tada mislila na izveštaj UNEP-ove ekipe objavljenog krajem 1999. godine u kome se u jednoj smušenoj formulaciji kaže da piralen jeste detektovan u Lepenici, mestimično u ogromnoj dozi, ali da navodno imaju "drugačiji sastav" od onih u "Zastavi". Kako je za naš list ocenila Mirjana Anđelković-Lukić, ekspert za eksplozive, više decenija zaposlena u Vojnotehničkom institutu u Beogradu, ova formulacija ne znači ništa.
"U datom kontekstu - jasno je da je piralen u Lepenicu dospeo iz "Zastave", kaže ona.
Konačno, ministarka je možda mislila na izveštaj UNEP-a iz 2004. godine koji kaže, suprotno od prethodnog izveštaja, da analiza uzoraka iz Lepenice "nije pokazala prisustvo piralena".
Posledice bombardovanja "Zastave"1. Pomrli radnici državna tajna? |
Početkom septembra 1999. godine NIN je objavio da je Branislav Nedeljković, direktor Centralne laboratorije "Zastave" potvrdio da se piralen izlio u Lepenicu i Ždraljicu, ocenivši da "to nije izazvalo veće posledice, niti je ekološki ugrozilo okolinu". Zatim će dve i po godine kasnije agencija AIM u servisu na engleskom 25. februara 2002 preneti da je u toku čišćenje "Zastave" koje su organizovale i finansirale UN i da je rukovodilac projekta čišćenja fabrike Branislav Nedeljković ocenio "da je moguće izvršiti dekontaminaciju korita reke Lepenice, što, kako kaže, mnogi ne veruju". Navodi se da će oko 300 tona otrovnog piralenskog i drugog otpada biti transportovano u Švajcarsku i Nemačku.
Još dve i po godine u izveštaju UN od 2004. godine kaže se da je čišćenje uspešno sprovedeno, da je UN uložio 12,5 miliona dolara donatorskog novca za dekontaminaciju u SR Jugoslaviji (uključujući Kosovo) i da je Kragujevac skinut sa mape zagađenih žarišta u Srbiji.
