Prodali Kosovo, sad prodaju maglu
Od razumnog poteza, preko sakrivanja činjenica do gaženja Ustava Srbije, tako se komentariše izjava predsednika Tomislava Nikolića o mogućnosti usvajanja nove rezolucije o Kosovu i Metohiji u Skupštini Srbije. Sagovornici "Vesti" uglavnom se slažu u jednom - da je nova rezolucija način da buduća formirana vlast preko parlamenta učvrsti svoju pregovaračku poziciju.
Nikolić je najavio da će ako ga budu zadužili i zatražili novu rezoluciju, svakako predložiti.
- Nikad nisam od toga bežao. Ako zatraže da se izjasnim o rezoluciji koju bi podnela Vlada Srbije, i to ću svakako da uradim. Neću odmagati vladi - poručio je Nikolić.
Milovan Drecun, predsednik parlamentarnog Odbora za Kosovo i Metohiju, ocenjuje da su prvom usvojenom rezolucijom, proisteklom iz predloga Tomislava Nikolića, definisan mandat srpskom pregovaračkom timu za dijalog u Briselu.
- Deo toga je realizovan. Postignut je prvi Briselski sporazum i pretpostavljam da je sada predsednik Nikolić mislio na to da će biti formirana nova vlada i da ona mora da dobije mandat od Narodne skupštine da nastavi briselski pregovarački proces, otvori nove teme i da ima pun legitimitet za pregovore. Pretpostavljam da je to Nikolićeva ideja, i da se u odnosu na prethodnu rezoluciju dodaju neke stavke, a neke možda koriguju. I to je po meni jedan normalan put - kaže Drecun za "Vesti".
Funkcioner Demokratske stranke i bivši pregovarač u Briselu Borislav Stefanović, međutim, ne veruje da je nova rezolucija neophodna.
- Ako bi se ona donosila, bilo bi to iz političkih razloga jer oni hoće da umire jedan deo svog biračkog tela. Ne očekujem u tom tekstu ništa kapitalno, i teško procenjujem šta bi to bilo, osim da narod priča o toj novoj rezoluciji. Ne znam ni šta bi bio cilj nove rezolucije, sem da pokrije ono što je već dogovoreno, a što javnost Srbije ne zna. Njima je potrebno suštinsko pokriće za ono što su dogovorili, a nisu dovoljno informisali javnost. O pravosuđu pre svega i drugih koraka koji nas čekaju. Zato sada povlače to pitanje, kao i pitanje ustavnog zakona koji je trebalo odavno biti donet, ali je pitanje da li će ga doneti ako prethodno ne promene Ustav, - ocenjuje Stefanović za naš list.
On podseća da je "Skupština je usvojila na desetine rezolucija o Kosovu, koje nisu bile ni ishodište, ni završna faza bilo kog dogovora": - Više su služile za politički alibi za sve što se radi, a što se ne zna.
Bivši ministar za Kosovo i Metohiju i potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić slikovito zaključuje da ni od prošle rezolucije, koju je Tomislav Nikolić predložio u januaru 2013. godine, "nije ostalo ostao kamen na kamenu" i da bi bilo bolje da se prvo objasni zašto ni ona nije ispoštovana.
- U tom tekstu se oni zalažu za široku i duboku autonomiju srpske zajednice na Kosovu, pa bi ta Zajednica srpskih opština trebalo da ima zakonodavne, izvršne i sudske funkcije, a od toga nema ni reči. Nema čak ni traga da su oni o tome pregovarali. Sve je urađeno po zakonima Kosova. Prema tome, bolje da se on osvrne na to zašto je ta platforma propala, pa da ona objasni zašto su potrebne i nova platforma i rezolucija. Oni su postupali po nalogu Ketrin Ešton i Hašima Tačija, i umesto svoje platforme, primenili su zakone Kosova. I to piše u tački jedan Briselskog sporazuma. Dakle, treba da objasni zašto je kršio Ustav Srbije - ističe Samardžić.
Nikolićeva najava nove rezolucije izazvala je i komentare da li je reč o pomeranju, čak i nizu pomeranja koji će voditi do predloga za promenu Ustava, čak i menjanja preambule koja se odnosi na Kosovo i Metohiju.
- Ne. U tom smislu ustavnih promena neće biti dok je SNS na vlasti i siguran sam dok je predsednik Nikolić na toj funkciji. Niko ne razmišlja da Kosovo i Metohiju izbaci iz preambule Ustava iz bilo kog dela - kategoričan je Drecun.
- Naravno da vodi ka promeni Ustava. I ne treba da krivimo Tačija i Eštonovu, nego njih što su pogazili Ustav, a nisu morali - kaže Slobodan Samardžić.
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić zaključuje da je postojeća rezolucija doživela promene u praksi i da bi ceo taj proces u formi nove rezolucije trebalo da ide na proveru u parlament.
- Sećam se Vojislava Koštunice koji je posle svakog važnijeg pitanja o Kosova išao u parlament i tražio saglasnost zakonodavaca. To nije samo provera onoga što je učinjeno već i učvršćivanje pregovaračke pozicije. I u tom pogledu to nije ništa sporno - kaže Simić za "Vesti".
Mogu da glasaju da je Zemlja ravna- Moguće je da rezolucija prođe skupštinu bez uvida u briselske sporazume. Imaju toliko poslanika da mogu da izglasaju da je zemlja ravna. I oni će to uraditi. Usvojiće neki tekst koji bi trebalo da bude opšteg karaktera ili bi trebalo da pokrije ono što su već dogovorili. Mi ćemo naravno kroz raspravu pokušati da dođemo do istine, ali u takvom moru naprednjaka teško da će to biti moguće - upozorava Borislav Stefanović.
Briselski sporazum još tajna- Briselski sporazum nije dostupan kao javni dokumet jer nisu znali šta s njima da rade, da li je on međunarodni ugovor ili je domaći zakon, a primenjuje se. Uglavnom, ono što znamo iz briselskog dokumenta i kako je on primenjen jeste da su održani izbori na Kosovu po zakonima Kosova, da su konstituisane skupštine po zakonima Kosova, da je pravosuđe uređeno i Zajednica po zakonima Kosova - ocenjuje Slobodan Samardžić.
Posle Krima na delu novi standardiProfesor Predrag Simić ističe i da se u okruženju, Evropi i svetu dosta toga promenilo. |
Jakšić: Potvrda kapitulacije!
Slično poput stranačkih kolega u Beogradu, razmišljaju i oni koji žive na Kosmetu. Predsednik Građanske inicijative Srpska Vladeta Kostić kaže da ne bi komentarisao novu rezoluciju dok taj predlog ne ugleda svetlost dana.
- Za nas koji živimo ovde je najbitnije da se do detalja preciziraju način i format pregovora i sve ostalo jer imamo iskustva da Priština ne poštuje ili tumači na sebi svojstven način dogovoreno - kaže Kostić.
Od prgovaračkog tima njegovi sugrađani i on očekuju da rešavaju životna pitanja.
- Važno nam je ono što će svaki stanovnik srpske zajednice i ostalih manjinskih zajednica da oseti u svakodnevnom životu, a to je sloboda kretanja, problemi s osiguranjem, da se što pre krene u implementaciju sporazuma o telekomunikacijama, odnosno početak rada mobilne telefonije - zaključuje Kostić.
Sa severa, Marko Jakšić, funkcioner DSS-a i građanin Kosovske Mitrovice, ocenjuje da je rezolucija koju je Skupština usvojila rezultirala briselkskim sporazumom.
- I to je jedna klasična nacionalna izdaja i kapitulacija. Sa ovom ne znam šta misle, osim da tu kapitulaciju još jednom potvrde. Nažalost, mi imamo vlast koja se odrekla svoje južne pokrajine i sada pokušava da to odradi po sistemu da građani Srbije ne shvate. Ne nadam se ničemu dobrom - kaže Jakšić.