Mladi u Prilužju štrajkuju zbog nezaposlenosti
Više od mesec dana, po hladnoći i kiši, šezdesetak mladih Srba iz Prilužja kraj Vučitrna, štrajkuju ispred kancelarije opštine. Nezadovoljni su jer u najboljim godinama, većina njih ima porodice, a niko od njih posao. Pričaju da su žrtve svih saziva vlasti do sada "koje su dovodile i zapošljavale samo svoje ljude", pa im na putu do posla ne pomažu ni diplome završenih srednjih škola i fakulteta. Poručuju da štrajk neće prekinuti sve dok se ne ispuni jedini uslov koji su postavili, a to je - posao.
- U štrajku smo od 30 januara i imamo samo jedan cilj. Želimo posao. Šanse da se ovde zaposlite su nikakve. Nema privatnog sektora, nikakvih proizvodnih pogona, nema čak ni objekata koji bi mogli da se pretvore u proizvodne pogone, zato što se godinama ništa nije ulagalo. Mada, možda i jeste, ali je odlazilo u nepoznatom smeru, kaže Peđa Rakić, jedan od predstavnika mladih iz Prilužja.
- Uzmite u obzir 14 nezaposlenih generacija, odnosno više od 300 omladinaca na birou za nezaposlene. Jeli to previše za ovakvu sredinu? Zbog svih saziva i političkih partija koje su bile na vlasti godinama unazad postali smo građani drugog reda, jer su oni najpre upošljavali svoju rodbinu i prijatelje, a mi nikako nismo mogli da dođemo na red. Tako imamo porodice u kojima su svi članovi radno angažovani, a i one u kojma niko ne radi. Jasno iz kojih razloga, dodaje Rakić.
PeticijaPeđa Rakić kaže da je peticija sa zahtevima meštana, odnosno 2000 potpisa prosleđena na adrese šet ministarstava u Beogradu. |
Iako toliko dugo, i dan i noć, borave u improvizovanim šatorima, pričaju da je predstavnicima vlasti trebalo dugo da ih primete. A neki za njihove probleme još nisu imali ni vremena.
- Kosovska Mitrovica je od nas udaljena 15 km. U tom gradu je kancelarija načelnika kosovsko-mitrovačkog okruga. Koliko je rukovodstvo opštine bilo zainteresovano za nas problem možete da zaključite iz činjenice da je tom načelniku bilo potrebno tri nedelje da bi čuo za našu blokadu. Neki sada dolaze, na sve načine pokušavaju da nas ubede da odustanemo. Zovu u pomoć neku novoformiranu zadrugu Metohija koja nam nudi da gajimo prasiće i sejemo krompir, mi koji imamo završene i srednje i više škole, fakultete i master studije. Nadamo se da će se javiti neko od zvaničnika sa konkretnom ponudom. Ako je Gračanica uspela da u EPS-u uposli 150 ljudi, a ostale sredine u zdravstvenim ustanovama, zašto da takva opcija ne važi i za nas?
Nemogućost posla, tvrdi Rakić dovela je do toga da se poslednjih godina iseli oko 50 porodica.
- Neki su otišli u centralnu Srbiju, neki u inostranstvo. Ako se nešto ne reši idemo i mi. Moja dva rođena brata su zbog toga iselila, trojica braće od stričeva su sa porodicama su otišli u Norvešku. Ovde sam samo ja ostalo sa suprugom, ocem i majkom. Ako i ja odem gasi se jedna porodica koja je mogla biti ovde sa više od 20 članova.
