Dijasporu u srpski parlament
Delegat Skupštine dijaspore i Srba u regionu Srđan Mladenović (36), inače funkcioner Srpskog saveza u Švedskoj i doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kandidat je Treće Srbije za parlamentarne i beogradske lokalne izbore.
Šta Vas je motivisalo da se uključite u politički život Srbije?
- Uvideo sam da iz nevladinog sektora ništa ne može da se promeni u Srbiji, kao ni iz Skupštine dijaspore, uprkos korisnim idejama za bolje odnose Srbije i rasejanja. Mada smo očekivali da će rado prihvatiti naše sposobnosti, poslovnost i znanje, na svakom koraku su nas u državnoj administraciji čekale prepreke, odbojnost i poruka da nismo poželjni. Ipak, kad vidite sve što se dešava narodu nije vam svejedno. Osećate patriotsku dužnost da se uključite i date sve od sebe da se to promeni.
Rasejanje u svakom ministarstvuUmesto resora za dijasporu pri svakom ministarstvu i instituciji gde postoje dodirne tačke sa rasejanjem treba zaposliti jednog ili dva stručnjaka čiji bi jedini posao bio saradnja sa dijasporom na konkretnim projektima. |
Da li je to upuštanje u borbu sa vetrenjačama?
- Ja sam rođen, odrastao sam i školovao se u Švedskoj. I dolazim da živim u Srbiji gde ima na hiljade problema. Svaka politička stranka dolaskom na vlast zapošljava svoj kadar bez obzira na stručnost. Mnogima vreme do sledećih izbora prođe u dovijanju kako da se što duže održe u privilegovanoj državnoj fotelji ne radeći ništa.
Imate li primer za ove tvrdnje?
- Očigledan primer su raniji sazivi Ministarstva za dijasporu i današnje vladine Kancelarije za dijasporu. Zato još nemamo popis Srba u dijaspori, zato nas ovde i dan-danas dele na "mi u Srbiji" i "vi u dijaspori" iako smo isti narod. Zato nam odumiru dopunske škole u rasejanju, zato nam se narod u svetu asimiluje. A postoje ljudi, kao i ranije kroz istoriju, koji bi mogli da pomognu matici. Krajnje je vreme da se prekine opstrukcija dijaspore koja godišnje šalje milijarde evra u Srbiju. Da bi se zaštitila prava i potrebe ljudi u rasejanju i iskoristio pun kulturni, privredni, intelektualni i svaki drugi potencijal dijaspore, neophodno je napraviti zakonodavne i sistemske reforme.
Šta vi predlažete?
- Pre svega treba omogućiti elektronsko glasanje dijaspori, kao što je praksa u Estoniji. To bi povećalo izlaznost, jer nije svima u inostranstvu lako izvodljivo da lično dođu na biračko mesto udaljeno i po nekoliko stotina kilometara. Izuzetno je važno uvođenje barem pet obaveznih poslaničkih mesta za dijasporu u Skupštini Srbije, što je već praksa u nekim državama. Važno je povećati nadležnosti Skupštine dijaspore. Potrebno je ukinuti i vladinu Kancelariju za dijasporu koja je nefunkcionalna agencija sa više od 50 angažovanih osoba.
Srbija mora da ima planKako mladi iz rasejanja vide Srbiju i šta od nje očekuju? |