Er Srbija dogodine za Ameriku
Godinama su različite srpske vlade najavljivale obnavljanje interkontinentalnog saobraćaja iz Beograda prema Sjedinjenim Državama, odnosno Kanadi gde živi brojna srpska dijaspora. Loše stanje u Jatu i nepostojanje adekvatne flote širokotrupnih aviona bilo je nepremoostiva prepreka godinama, ali sa stvaranjem Er Srbije porasle su i ambicije.
Vicepremijer Aleksandar Vučić je na predstavljanju nove kompanije u novembru 2013. izjavio kako će Er Srbija poleteti preko Atlantika do kraja 2014. godine, a da je jedina dilema između njega i Džejmsa Hogana, čelnika Etihada koji je 49 odsto u vlasništvu nad Er Srbijom, u tome da li bi letove trebalo obnoviti prema Njujorku (što želi Vučić) ili Čikagu, na šta računa Hogan.
Počelo je sankcijama UNJat je poslednji put leteo za Njujork 19. maja 1992. godine. Dva dana kasnije Amerika je uvela embargo na vazdušni saobraćaj sa Jugoslavijom. Bila je to samo uvertira za oštre ekonomske sankcije koje će Ujedinjene nacije uvesti krajem maja. Jat se ubrzo našao na rubu potpunog kolapsa vegetirajući na domaćim linijama. Poslednji let pre totalne blokade obavljen je 3. juna iz Moskve. |
Međutim, preduslov da se saobraćaj odvija je, pored aviona za duge letove i dozvola koju naša država mora da dobije od vazduhoplovnih vlasti SAD (FAA), odnosno takozvana kategorija 1 koju je naša zemlja izgubila 2002. godine. Ta ključna prepreka bi mogla da bude preskočena na proleće.
- Srbija, odnosno naš Direktorat za civilno vazduhoplovstvo (DCV) imala ja takozvani predodit, odnosno inicijalnu inspekciju FAA u februaru 2013. i tada smo dobili listu propisa i procedura koje moramo uskladiti sa američkim standardima kako bismo dobili kategoriju 1. Glavna inspekcija je zakazana za 24. mart i trajaće četiri dana - kaže za naš list Milan Živanović, direktor DCV-a.
Živanović je uveren da su svi uslovi ispunjeni i da će Srbija napokon povratiti kategoriju mesec ili dva posle inspekcije u martu.
- Mi smo spremni i uvereni da smo uradili sve što je do nas. Naravno, nisam spreman da tvrdim da ćemo dozvolu i dobiti, jer to nikad nije samo tehnički deo posla, već može biti i političko pitanje. Ali, mi smo naš deo posla uradili i ne vidimo da bi mogla postojati ozbiljna zamerka zbog koje bi se Srbiji dozvola uskratila - dodaje Živanović.
Najjednostavnije rečeno, Amerikanci će se u Beogradu koncentrisati na tri oblasti. Prva je način sticanja i izdavanja letačkih dozvola, drugi je način na koji se izdaju dozvole aviokompanijama, a treća nadzor plovidbenosti aviona.
Rampa Delte EtihaduAmeričko ministarstvo saobraćaja odbilo je u januaru 2014. zahtev Etihada i Er Srbije za uspostavljanje linija ovih kompanija za Ameriku, i to nakon što je američka kompanija Delta erlajnz uložila žalbu na njihovu molbu. U pismu Delte navedeno je nekoliko zamerki. Prva je da Etihad ima de fakto kontrolu nad Er Srbijom, a druga važna da predložena ruta Beograd - Abu Dabi - Njujork nije komercijalno isplativa jer je reč o letu od oko 9.640 milja, naspram 5.000 milja koliko putnici sada mogu da putuju iz Beograda preko Frankfurta, Amsterdama, Beča, ili Londona na primer. Samo dva dana kasnije, američka vlada odbila je da odobri zajedničke letove Er Srbije i Er Berlina (u kojem je Etihad takođe suvlasnik) od Diseldorfa do Njujorka i od Berlina do Njujorka i Čikaga. |
- Bez kategorije 1 nema letenja prema SAD. Naravno da je bitno imati i tržište za transatlantske letove, da se moraju imati avioni i slotovi na aerodromima, ali u sve te dogovore kompanije, pre svega Er Srbija, mogu da krenu tek po dobijanju zelenog svetla iz Vašingtona. Letovi preko Atlantika su jako važni za svaku zemlju. Imao sam prilike da vidim desetine pisama naših poslovnih ljudi iz dijaspore koji traže od Kancelarije za dijasporu i drugih Vladinih institucija da se angažuju na ponovnom otvaranju saobraćaja. Nadam se da ćemo sada to i ostvariti - dodao je Živanović i dodao:
- Po kontrolom FAA će biti i Er Srbija, pa smo sa njima u redovnom kontaktu kako bismo zajedno izneli posao što bolje.
Međutim, Vučićeva najava o letovima do kraja 2014. malo je verovatna. Prvo, ako bi FAA i dao dozvolu Srbiji, objaviće je bar dva meseca posle martovske kontrole, a tada je uveliko na snazi letnji red letenja. Drugo, Er Srbija bi morala da nabavi bar dva aviona, a ta proceudra je komplikovana i duga. Konačno, Er Srbija bi, prema nekim informacijama, mogla da računa na "uspavani slot" (rezervisano vreme poletanja i sletanja na određeni aerodrom) u Čikagu, ali bi u Njujorku verovatno morala da traži novi. Dakle, čak i u idealnim uslovima, nije realno očekivati da se Vučićevo obećanje ispuni do kraja godine. Ipak, 2015. je mnogo realnija.
- Mislim da nećemo postići da pokrenemo dugolinijski saobraćaj do kraja godine, ali ako zemlja dobije dozvole, Er Srbija ima veoma ozbiljne ambicije za 2015. - potvrdio nam je Siniša Mali, aktuelni predsednik Privremenog veća Beograda, i glavni Vučićev ekonomski savetnik i ključni poverenik za sve poslove sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Beograd čvor regiona
Nijedna istočnoevropska država, izuzev Poljske, danas nema interkontinentalni saobraćaj prema SAD i Kanadi. To nema ni Mađarska, ni Češka ili Slovačka, nema ni Rumunija ili Bugarska, kao ni Grčka ili zemlje Balkana. Ako bi Srbija uspela da od Beograda napravi čvorište i uspostavi letove prema SAD, to bi dalo sasvim drugi značaj našoj zemlji, navodi Aleksandar Simić, međunarodni vazduhoplovni stručnjak iz Švajcarske.
- Kada dugo godina nemate dugolinijski saobraćaj, onda se smanjuje tržište i njegov potencijal pada. Svet se u međuvremenu jako brzo menja. Naravno da će svako reći da je dobro da zemlja ima prekookeanske letove jer to ubrzava povezivanje ljudi. To takođe znači i da bi, recimo Beograd, privukao deo tranzitnog saobraćaja, baš kao što sad ljudi putuju do Minhena, Frankfurta ili Londona, a tamo presedaju za transatlantske letove - kaže Simić.
Jasno je da u nekim prekomorskim zemljama odavno postoje brojne zajednice naših sunarodnika, a u poslednjih dvadeset godina te su zajednice dosta veće. Postoji verovatnoća da se na nekim relacijama obezbede dovoljno jaki saobraćajni tokovi da bi se organizovali letovi.
- Za nas je najvažnije da pre obnavljanja takvog saobraćaja Er Srbija obezbedi u Beogradu priključni regionalni saobraćaj, kompletira svoju mrežu u evromediteranu i konsoliduje svoj ekonomski položaj. Treba imati u vidu da veliki evropski prevoznici i njihove vazduhoplovne vlasti nisu naročito srećne kad neka mala zemlja ima takve ambicije, jer one žele pre svega da, primera radi Er Srbija "hrani" putnicima njihove prekookeanske avione u centrima poput Londona, Pariza, Frankfurta, Minhena i drugih velikih aerodroma.
