Osam godina čeka srpsku penziju

Radoslav Radisavljević i njegova supruga Vojislava iz Crkvenca kod Svilajnca desetak godina su radili u svilajnačkoj štampariji. Pošto je Vojislavin brat Milutin Mijajlović radio u Parizu, i oni su rešili da odu. Tako su 1972. godine otišli u Montreur nadomak Pariza. Vojislava se odmah zaposlila zahvaljujući krojačkom kursu, a Radoslav je u istoj firmi posao dobio četiri meseca kasnije. Kada su stekli uslov za penziju oni su se vratili u zavičaj.

Radisavljevići od ušteđevine kupili kuću

- U to vreme samo su određeni poslovi bili traženi. Otišao sam u fabriku za poliranje poslužavnika, a Vojislava je odmah počela da radi u konfekciji. Kada sam dobio papire na dve godine, a posao mi je bio zaista težak i opasan, prešao sam i ja u konfekciju. Tu smo i penzionisani.

- Jedino nikako da dobijem srpsku penziju za ono vreme koje sam radila u štampariji. Borim se od 2007. godine. Kad god odem u Svilajnac kažu mi da iz Pariza nisu poslali papire. Kada u Francuskoj otkucaju u kompjuteru i odmah nam kažu da su oni to odradili, da su čak odredili i iznos koji treba da primam. I eto, u vlastitoj zemlji ne mogu da ostvarim prava, a u tuđoj sam ih ostvarila bez problema - kaže Vojislava za "Vesti".

Ogorčeni na Srbiju: Vojislava sa suprugom Radoslavom

 

Radoslav dodaje da imaju još jedan problem. Nemaju zdravstveno osiguranje, jer su im na šalteru službe rekli da nemaju pravo na njega.

- Ne daj bože da moramo u bolnicu, ne znamo šta bismo. Jedino kada je Vojislava povredila palac u Službi hitne pomoći nije platila pregled, ali previjanje i dalje lečenje smo morali da platimo. Tražio sam da nam napišu zbog čega nemamo pravo, ali niko to neće. Zbog toga se i dalje lečimo u Parizu. I lekove nam deca kupuju u Parizu, pa nam pošalju. U svojoj zemlji se osećam veoma loše, jer ne razumem zašto to rade. Nikome ne bih savetovao da se vraća. Mislim da mnogi misle kao ja i da će tako i da bude - dodaje Radoslav.