Vozila 35 godina bez dozvole
Radmila Miladinović iz Svilajnca, danas sedamdesetogodišnja francuska penzionerka, odmalena je bila muškobanjasta. Otac Dušan, koji je bio vlasnik mlina i vunovlačare, bicikl joj je kupio još dok je išla u osnovnu školu. Motocikl je na poklon dobila sa 13 godina.
Kad je iz Pariza 1957. godine dovezao opelolimpiju, koji je bio prvi auto u Svilajncu, Rada je bila prva devojka koja je naučila da upravlja automobilom, iako je imala samo 14 godina.
Život u predgrađu- Moj brat Stojan, koji je radio u firmi koja je proizvodila električne uređaje za vozove, sada je u penziji. U predgrađu Pariza živi sa suprugom Gordanom i sinom Sašom - kaže Radmila. |
- Godine 1956. u Svilajncu su organizovane moto-trke. Sa 13 godina bila sam najmlađa takmičarka i jedina žena, ali sam za sobom ostavila mnoge muškarce. Na cilj sam stigla druga. Kad sam išla u Poljoprivrednu školu u Svilajncu, takmičila sam se u vožnji traktora u Leskovcu, ali nisam osvojila nijedno od prva tri mesta - navodi Radmila za "Vesti" i dodaje da je angažovala umetnika koji je na njenoj kući ovekovečio očev automobil i njeno učešće na moto-trkama.
Najzanimljivije je ipak to što je ona 35 godina automobil vozila bez dozvole. A po Parizu čak 17 godina. Policija je nijednom nije zaustavila, a ona nije ni razmišljala šta bi se dogodilo da jeste. U Svilajncu su je, kaže, policajci poznavali i rekli su joj da ne vozi baš po centru, a u Parizu u početku nije imala ni boravišnu, ni radnu dozvolu, nije znala jezik, pa nije mogla ni da polaže vozački ispit.
Internacionalnu vozačku dozvolu dobila je tek 1992. godine.
- Samo mesec dana pošto sam položila za B kategoriju u Parizu bila je neka rutinska kontrola u kojoj su zaustavljali sva vozila. Dala sam dozvolu policajcu zaboravivši da su mi fotografije sa moto-trka i tatinog automobila među papirima. Policajac me je pitao ko je na tim fotografijama. Kad sam mu rekla da sam ja, bio je zgranut jer je video da sam dozvolu dobila pre mesec dana. Nasmejao se i poželeo mi srećan put - priča Radmila.
Ona je u Pariz otišla 1975. godine sa desetogodišnjom ćerkom Lidijom. Pomogao joj je rođeni brat Stojan, koga je njihov otac Dušan u Drancin u predgrađu Pariza odveo još 1957. godine. Našao joj je posao u fabrici čokolade, ali pošto nije imala papire, morala je ubrzo da ostavi posao. Onda je naučila da šije i to je radila kod kuće. Kada je posle četiri godine rodila sina Elvisa Jugovića dobila je boravišnu i radnu dozvolu. Ubrzo se udala za Daria Veljčića i uzela francusko državljanstvo.
- Dario je bio mnogo dobar čovek, a umro je pre 20 godina. Sada živim i u Svilajncu i u Parizu. Tamo su moja deca, koja su se dobro snašla kaže Radmila koja je do pre dve godine vozila pežo 205, ali sad kaže da više voli da šeta. Jedino ponekad voli da poveze traktor.
