Tito nije na prodaju
Uobičajeno vruću političku jesen u Užicu je obeležila je borba boraca okupljenih oko Subnora za povratak spomenika Josipa Broza na Trg partizana. Spomenik Josipu Brozu otkriven je 7. jula 1961. godine povodom centralne proslave dvadesetogodišnjice ustanka u Srbiji, a uklonjen je sa glavnog užičkog trga 1991. godine i od tada se nalazi u dvorištu Narodnog muzeja.
Borci su svoju devetnaestogodišnju borbu za vraćanje Broza na trg ovog puta okitili građanskom inicijativom. Prikupili su 4.477 potpisa, ali odbornici, izuzev članova SPS-a i jednog demokrate, nisu prihvatili njihovu inicijativu i Broz će i dalje viriti iza zgrade Narodnog muzeja.
- Zahvaljujući odluci Izvršnog saveta opštine spomenik Josipa Broza je ukraden sa Trga partizana - kaže Nikola Gogić, direktor užičkog Narodnog muzeja. - To je bio vandalski i divljački čin. Nije u tradiciji srpskog naroda da ruši i sklanja spomenike. Mi smo osnovali Udruženje za zaštitu Trga partizana i polovinom ovog meseca ćemo održati sastanak. Našu aktivnost proširićemo i na zaštitu spomenika iz balkanskih i Prvog i Drugog svetskog rata.
Naš sagovornik tvrdi da veliki broj turističkih grupa koje posećuju Užice obavezno svrate da vide Titov spomenik.
- Titov spomenik je poveren na čuvanje Narodnom muzeju i mi smo mogli da ga stavimo u depo, ali to nismo uradili zbog turista. Najviše ih dolazi iz Slovenije. Na putu za Sabor trubača u Guči obavezna stanica je Titov spomenik. Tu su i turisti iz Bosne i Hercegovine, a obilaze ga i Španci - kaže Nikola Gogić.
Već duže vreme u gradu na Đetinji se se priča da bi spomenik Josipa Broza trebalo smestiti na Kadinjači u okviru spomen kompleksa, ali ova ideja nije prihvatljiva direktoru muzeja.
- Za to se zalažu zlobnici koji optužuju Tita da je kriv za pogibiju Radničkog bataljona na Kadinjači i oni bi voleli da Titov spomenik vide na Kadinjači. Spomenik je arhitektonski, sastavni deo Trga partizana i tu jedino može biti.
Nesvrstani za preradu- U magacinu Sinme video sam i statuu Moše Pijade, kao i statue osnivača nesvrstanog pokreta koje su petooktobarci ukrali iz skupštine. Zar spomenici treba da budu sirovina za preradu i da se prodaju na kilogram? - zapitao se Gogić. |
Pre skoro dve decenije bilo je zainteresovanih da kupe statuu visoku preko pet metara.
- Spomenik Josipu Brozu je muzejski eksponat. On je kulturno dobro koji ima svoj inventarski broj i nije za prodaju. Jedino ga možemo dati na pozajmicu. Bilo je zainteresovanih da ga kupe. Uglavnom su to bili ugostitelji. Vlade Sekulić sa Bele Zemlje davao je silne marke, ali on se čini mi se više šalio. Jedan ugostitelj je hteo da kupi spomenik jer bi to bila turistička atrakcija koja bi podsećala na slavne dane Užičke republike. To je lepa ideja, ali je neostvarljiva. Najozbiljniji kupac bio je Joška Broz, Titov unuk, predsednik komunista Jugoslavije, koji je hteo da kupi spomenik i da ga prebaci u Bar, ako se dobro sećam.
U magacinu privatizovanog društvenog preduzeća Sinma, u Sevojnu, koje se bavi otkupom sekundarnih sirovina, nalazi se spomenik Josipa Broza iz Rudog koji je tadašnji direktor Sinme Vučko Pećinar kupio devedesetih godina, dok je firma još bila u društvenom vlasništvu, od opštine Rudo da bi opštinari primili plate. Vlasnik privatizovane Sinme nam je rekao da njegov Tito iz mesta u kome je formirana Prva proleterske brigada nije za prodaju.
